Nova Evropa

Za kras i slavu crkve nevidljive Neimarstva i lepih veština,

U odanoj strpljivosti i uzdanju,

A Božja vremena ne istražujte,

Ne iskušavajte — ne ispitujte.«

»Carstvo Božje« nesamo da je »u nama« nego smo i mi u njemu, Ono je svuda unaokolo, zato što je sve Što postoji i stvoreno i rukovodjeno od Gospoda, Treba li uopšte raspravljati izmedju Opredeljenja Božjeg i svim tim teorijama, koje su izašle iz raznih »malematičkih glava«, i koje je naš »mladenac – jezik«, sa svojim »nišlim iskrama«, nazvao determinizmom pojavd, bijološkim ili socijološkim zakonima, evolucijom ili progresom ,.. ? Još se više ukrepila vera pesnika i naučnika koji je prošao sve ognjene savremene naučenosti: ~ -

Š Ikona,

»Gospod Svedržitelj —«

Reči na ikoni, :

Ko je u zlatu ? Ko je u slavi ? — Isus Hristos, — Ne vremenom drevni Roditelj

— Na prestolu, koji smo samo zamislili,

— Nego saputnik drugova u Emaus.

Čovek si zar, - 1 brat moj, Ti — Svedržitelju

Т Tvorče sveta?

Zauvek, Vero, primi me u svetu Ogradu, Kao jagnje me uvedi u slovesno stado, Da bih mogao bezumjem tvojim razumeti, Ljubavlju se usudjivafti, i pokornošću smeti.

Otuda je problem o načelu »ćelije« i »sabora«, o ličnosti i celini, onaj zavetni ruski problem o inteligenciji i narodu — problem iajanstven i onima kojima je priopštem, i ostalima koji prebivaju u svakidašnjici čovečanstva.

Spor neće da se izravna, i problem nije rešen, Protivrečnost medju načelima izrazio je V, Ivanov, kao iz kamena izvajanom tačnošću i konciznošću, u svojoj pesmi:

Sacra Fames,

Mudrost goni: »Sitost ili sloboda«.

и Život joj se protivi: »Sitost ili nevolja«. Ispred čuda stiže plamena Volja ; Ali· slabima nema izlaza iz tamnog života, Mudrost uči, da je ljubav — Žedj. Život se smeje: »Glad — mržnja i zloba ,..« A ko pokretan plamen bliska svetlucanje Slova Izmedju davanja hleba i zijanja groba.

270