Nova Evropa

Svladavši svoj »stari zavet«, srodnu sebi mudrost i lepotu helenizma, V, Ivanov se našao u vlasti hrišćanskih snova. Antički Eros, koji je, reklo bi se, sve delove svetske ždrade vezivao ujedno, Eros se pretvara u nauku ljubavi, one ljubavi koja je, po rečima Petrarke, »s visa na vis, i od misli do misli« vodila njegova pesnička maštanja ,,, Da, od prizivanja boga Dioniza, od antičke erotike — ka ri ansLOJ ljubavi, ka pevanju fin amor provansalskih trubadura, tih učenika sholastika i ртороуефика albigonske grane manihejstva,

Jer je ljubav princip veživanja, Ljubavlju se svladjuje tragedija, Samo se ljubavlju stvara zajednica, I tu je sad opet ono : od realnosti kk najvišoj realnosti, od ljubavi ćelijske, lične, ljubavi plotske i zaljubljenosti, dalje i šire, preko prijateljstva, ljubavi prema bližnjem, otadžbini i narodu, ka »ljubavi k daljnjem« i ka stvarima i prizracima; i tako do najvišeg, do združenosti »ćelijskog« i »sabornog« načela, do mistične ljubavi E samom Bogu, Ljubav је == jedna, jer Jedino srce sirada od njenih žedji, i raduje se njenoj slasti, Venera ili Madona ? — mučio se Dostojevski, Plotska egojistična ljubav, ili ljubav k bližnjem ? — kiđao se L, Tolstoj, šireći Jaz do čitave provalije, time što je sve večma, čak do sujeverja u „Ктајс етоуој S ona{ti« unižavao ljubav prema ženi, Ali, te dve ljubavi miri prozračna zaljubljenost, finamor Sholašiita ı trubadura; kroz nju je, kao kroz otvorena vrata, spremljen ulaz u dvoranu blagosti; kroz nju ide put koji vodi duhovnim obrascima ljubavi, Drugi jedan filozofpoet, VI, Salavjov, tako je jasno izrazio srdačnu vezu raznih ljuЂаутић žedji u pesmi:

Tri vidjenja, Sve sam video, i sve je bilo samo jedno: Samo jedan lik ženske lepote! Bezmertnost se krila u njegovoj razmeri,,. Predamnom, u meni — samo si jedna Ti,

"Tako se dakle ruskom saznanju već i ranije javila neka teorija, ali koja nije izašla iz »matematičke glave«, već iz prosvelljena srca pesnika, Taj zavet VI, Salavjova zavoleo je i prigrlio V, Ivanov,

Njegove zbirke: »Eros« (1907), »Cor ardens« (2 sveske, 191112), »Nežna tajna« (1912), — to je ljubavna poezija takve udubljenosti kakve u ruskoj literaturi Još nije bilo. Nezadovoljavajući se svojom ljubavnom lirikom, V, Ivanov je i prevodio, Petrarkui Novalisa, sejući oko sebe cveće ljubavnih mističnih misli, čine:Ći to u ovaj tvrdi vek, kada ie svakodnevna literatura, doteravši do poslednje crte обтиђетовн, stala propovedati da je ljubav samo pro'blem spola, Ne, ljubav mora prosijati; mora зе таглен пјепо ИКијисе 1 рођедпо резтоуапје od realnosti do najviše realnosti, од. plotske

. strasti do oduhotvorenja zaljubljenosti, To očekivanje Je izrazio V, Tvyanov u ovim strofama:

»Ćuti život, zatajen jedared, A mutan lug I svi šumarci opijeni pali

271