Nova Evropa

Ми се, досад, још нисмо осврнули на овај одговор Г. Хинковића, мако је то управо одговор на наш чланак — (јер одговорност за интервју, и за речи у њему које Г. Хинковић нарочито инкриминише, носи уредништво „Нове Европе" а не Г. Грумбић)и, осим тога, изко нападај долази са тако угледне стране као што је Г. Др. Хинковић, преко чијих се речи и мишљења у Југославији не прелази као да нису изговорене, А нисмо одмах одговорили из два разлога: прво, што смо чекали да се кампања по новинама стиша и сталожи, те да видимо шта је ко имао да каже по овом предмету; а затим и због тога, што нам доиста тешко пада одлучити се да, у овој нашој личним страстима толико распаљеној јавности, потргнемо и ми на тапет лични сукоб између два човека —- или, управо, лични испад једнога од њих противу другога —, чија су нам подједнако светла имена изгледала увек ван домашаја свакодневне новинске полемике, и којима раду скорој прошлости даје право на нарочиту пажњу и на искрене симпатије од стране млађих нараштаја и свих озбиљних и радних народних елемената Југославије. Али, да се не би можда даље наше ћутање криво тумачило, у једном или у другом правцу, те да не бисмо ствари више шкодили него користили, покушаћемо — у највећој жељи да своје мишљење формулишемо што објективније — да заузмемо и ми становиште према материјалу који износи Г. Хинковић. Г. Трумбић, на кога смо се обратили с питањем да ли жели сам ишта одговарати, отклонио је од себе сваку даљу полемику, у уверењу да сами изнесени документи довољно јасно казују о чему се ради и на којој је страни правда. Нама ипак изгледа да је — код онако компликованих односа за време Рата, и услед даљине и ширине простора на којем се одигравали догађаји потребно упрети прстом на неке ствари и дати бар нека објашњења, за оне добронамерне читаоце и посматраче наших унутарњих и спољних односа који нису били у могућности или у прилици да изблиза прате лица и ствари о којима је овде реч,

Треба, пре свега, утврдити, да од свега што је Г, Трумбић, у оном интервју-у са „Новом Европом“, узгред рекао о Г. Дру. Хинковићу, и о његовој америчкој мисији, у одговору 1. Хинковића ништа није демантовано. Г. Трумбић каже, да се још на Крфу предлагало од стране чланова Југословенског Одбора да у Америку „иде по један представник сваког нашег племена из монархије, и то првенствено таки који знају енглески“, те да је од Хрвата именом означен Г. Др. Хинковић. То исто каже и Г, Хинковић, једино што он тврди да то није било у вези с говором о мисији пок, Веснића (што је за саму ствар сасвим свеједно). — Госп. Трумбић каже, даље, да кад се је он вратио из Солуна у Париз, „1. Хинковић се био споразумео са Г. Пашићем да иде у Америку, и отишао је у јесен 1917, без нарочито утаначеног програма о раду онде са председником и члановима Југословенског Одбора“. То опет потврђује Г. Хинковић, само додаје, да њему није ни требало никаких упута, јер је „програм био јасан као сунце", и

49