Nova Evropa

да се тада у Паризу „дашто виђао са Г. Пашићем“, али да му није требало више никаква споразума, „пошто је исти био већ получен на Крфу са знањем и одобрењем мојих другова из Одбора. У Паризу“ — каже даље — „уредио сам са Г. Пашићем тек финанцијалну страну мог путовања“. Па можда је Г. Трумбић и мислио баш на ту финанцијалну страну 2... Да је Г. Хинковић имао своје тумачење Крфске Декларације, и да је у духу свог тумачења обавештавао наше људе у Америци, а да се то тумачење није поклапало са оним Г. Трумбића и осталих чланова

Југословенског Одбора у Европи, то знамо сви, — а то је једино [Г. Трумбић и рекао у своме разговору са „Новом Европом", све што је отуд потекло — услед тумачења Крфске Декла-

рације Г. Хинковића у Америци —, а о чему |. Грумбић говори поводом нападаја „Политике“ на Југословенски Одбор, све оне појединости, и још више, износи и потврђује и Г. Хинковић, А кад је испрпао ове тачке, из интервјуа у „Новој Европи“, Г. Хинковић прелази — којим поводом 2 — на уговор у Рапалу, и на „срамотну капитулацију под којом се кочи име Дра. Анте Трумбића".

Намеће се питање: зашто је ишао одговарати Г. Хинковић !. Трумбићу, и тужити га пред собом и пред народом за његове телетраме у Рату и његове уговоре у Рапалу, кад Г. Трумбић није ништа рекао за Г, Хинковића што не би стајало, и што овај и сам не би признао да стоји7...

Посреди је, овде, по нашем најдубљем уверењу и објективном гледању на ствари, чисто психолошки моменат — : повређена лична сујета, и ми ћемо покушати да то овде, укратко, утврдимо,

При крају своје брошуре, Г. Хинковић говори о свршетку своје мисије у Америци и свом повратку у домовину. Тај одељак носи натпис: „Немилост његове Ексцеленције", и у њему долазе и ове ставке:

„Већ сам се из Америке био каблом ставио Југословенском Одбору односно влади нове државе на располагање, па сам ту поруку поновио 10. децембра (1918) кад сам се искрцао у Бордоу, Но одговора нисам добио. Пођох у Џариз, да дођем у дотицај с нашим људима. Др, Трумбић је међутим био постао министром спољних послова, па нисам могао само онако тако великом господину, Умолих дакле |. Мештровића, с ким сам увек био у пријатељским односима, да преузме улогу посредника. Тражио сам да Др. Трумбић сазове наше другове из Југословенског Одбора, те виђеније чланове наше колоније у Паризу, пред којима бих известио о политичком расположењу нашег народа у Америци уопће, а о свом раду онде напосе, нарочито пак о узроцима тамошњег републиканског покрета... Но Његова Ексцеленција, Г. министар спољних послова, удостојао се по свом тајнику, Г, Петру Слијепчевићу, поручити Мештровићу, да се не може одазвати мојој жељи, јер да није више председник Југословенског Одбора, да је преоптерећен важним државним пословима, и т,д. У Паризу није ми било тешко опазити да ме, изим Г. Мештровића, сви моји другови из Одбора бојкотирају,.,"

50