Nova Evropa

Каква је, дакле, била ситуација за Г, Хинковића, кад се вратио из Америке у Париз, у ствари7 — Он је отишао био, у јесен 1917, у Америку — како сам каже — „према споразуму са Г, Пашићем а са одобрењем регента“ и својих другова из Југословенског Одбора; али чим је ступио на америчко тле, он је скренуо у лево, и почео да тумачи Крфску Декларацију на свој начин, који Југословенски Одбор није хтео да усвоји; у исти мах избио је сукоб и између њега и Г. Пашића, јер се испоставило да се њихов споразум оснивао на неспоразуму. То су све речи самог |, Хинковића. Међутим, велики део наших америчких исељеника пристао је уз његово тумачење, и југословенско Народно Веће у Вашингтону, солидаришући се са !. Хинковићем, „очитовало је жељу да наша Заједничка Југословенска Држава буде република“ (проглас од 26. листопада 1918); то је одушевљено примио сакупљени народ на великим зборовима Југословена, 7. новембра 1918 у Њујорку, и нешто касније у Хобокену, на којима су проглас о републици образлагали Дон Нико Гршковић и Др, Хинко Хинковић, То је било 7. новембра и нешто доцније, а већ 30. новембра исте године укрцао се Г. Хинковић у брод „те хрлио из слободне Америке у ослобођену домовину“! И, после свега тога, нико од званичне Југославије да га дочека у Бордоу, и нико од органа нове државе да одговори на његове депеше! Како тог... Ми нисмо загрижени монархисти, али — нека нам опрости Г, Хинковић — нама то не изгледа баш тако чудновато, — Југословенски Одбор био је „најодрешитије осудио" тумачење Крфске Декларације Г. Хинковића, како он сам каже, и стао је на страну монархистичног и династичког тумачења; Г. Хинковић је међутим био раскинуо везе и са Г. Пашићем, још увек председником владе; а |. Трумбић — с којим се за све време своје америчке мисије није споразумевао —- ушао је био у кабинет прве краљевске владе Југославије, кад се Г. Хинковић враћао из Америке, Ко је ту онда управо имао да одговори на каблове и поруке Г. Хинковића, "републиканца ' Г. Пашић2 Г. Трумбић7 Југословенски Одбор2... Југословенски Одбор, „као такав", није више ни постојао; али све да га јеи било, како то замишља себи Г, Хинковић да је, на његово тражење, после свега што се десило, Г. Трумбић као министар и делегат краљевске владе требао да сазове чланове Југословенског Одбора те „виђеније чланове наше колоније у Паризу“, да пред њима Г. Хинковић образлаже републиканске прогласе Народнога Већа у Вашингтону, које је саставио он са Дон Ником Гршковићем 7!..

Него, има ту, у том тумачењу |. Хинковића свога положаја по повратку из Америке, поред наивности, и добар део неспоразума, Господин Хинковић, после свега што се десило у Америци и у Европи, очигледно није могао апеловати више на Г. Трумбића у Паризу као на председника Југословенског Одбора; али, као стари друг на истом послу и у истом одбору, он је могао рачунати на Дра. Трумбића као на тадашњег Министра Иностраних Дела, који би му својим утицајем могао помоћи, или да се он, Хинковић (ако хоће), рехабилитује пред монархистичком владом те послужи