Nova Evropa

званичној новој држави, или да (ако то неће) може и у домовини наставити пропаганду за своје тумачење Крфске Декларације и за републиканску Југославију. Међутим, у том погледу, у оно доба, Г. Трумбић није имао тога утицаја, јер —- као што је познато, сад већ и ширим круговима — он је био Министром Иностраних Дела само номинално, а министарство су водили Г. Пашић и његови доглавници, Између 1, Трумбића и Г. Пашића зјапео је дубок амбиз, и Г. Трумбић је остао на свом положају тада једино да би могао у југословенској делегацији вршити задатак који је био себи предузео, Он дакле, све и да је хтео, није могао помоћи Г. Хинковићу, када се овај вратио из Америке, и ту лежи неспоразум који, како изгледа, није ни до данас објашњен Г. Хинковићу. — Питали смо и Г. Трумбића и Г, Мештровића о чињеницама у овом одељку тужбе |. Хинковића, па је обојици сасвим нејасно, како је могао Г. Хинковић тако криво схватити тадашњу ситуацију у Паризу, Неутрални Мештровић не налази ничега неоправданог у држању Дра, Трумбића по тражењу Г. Хинковића за одржање састанка у Паризу, и мисли да се није могло друкче поступити,

Како је мотућно, да Г. Хинковић —- тако бистра глава, тако уверен Југословен, тако одличан правник, и тако оштар посматрач —- није видео људе и ствари онаке каке су, кад се вратио из Америке, па их не може још ни сад право да оцени2 Одговор на ово питање морамо тражити у области психологије више него с помоћу логике, Слободоумна атмосфера Америке и сувише је снажно утицала на душевно расположење и стање човека који је одувек имао све одлике слободна мислиоца. Осим тога, огроман лични успех, који је морао имати у оној средини народни радник знања, умешности, способности, и традиција, Г. Хинковића, — особито међу толиким пигмејима наше пропаганде и наше иностране службе за време Рата, —- природно је ојачао свест о личној вредности у човека који се иначе увек одликовао највећом скромношћу. Долазећи у додир, и радећи скупа, са првацима осталих словенских и малих народа, који су чекали ослобођење баш као и Југословени, и незаостајући ни у чем иза њих, разумљиво је да се и Др. Хинко Хинковић, као Масарик, и као Џадеревски, укрцавао у брод за Европу, кад је час ослобођења домовине куцнуо, с истим осећањем, да се рад има наставити код куће, и да његова земља чека на њега и његову помоћ, Масарик је ишао за председника републике, Падеревски исто тако. А Хинко Хинковић 2... Он, који је за све време Рата, и у Европи, и у Америци, радио несебично, пожртвовно, неуморно, с великим успехом, улажући несамо своје знање и своје способности него и своје нерве и своје здравље за опћу ствар, баш као и пре Рата, зар није ни толико заслужио да му се одговори на његов кабл, кад се ставља на расположење новој држави; У Паризу се били искупили сви његови стари другови, и толики млађи људи, међу којима многи недостојни да њему одреше ремена са обуће, искупили се да већају о облику и положају нове државе; а њему, Хинку Хинковићу, који је толико учинио да дође до те нове творевине, да нема ни пасоша за пут у домовину!,..