Nova Evropa

Jugšoslovenska inteligencija,

Kulturna istorija jugoslovenstva pruža nam niz imena mnogih »inteligenata« i mnogih društvenih'grupa koje su se bavile i isticale umnim radovima. Uvek su, vidimo, postojali naročito umni pojedinci, kao i tesno sljubljene grupe najviše obrazovanih ljudi svoga doba; samo, iako su to bile epizode vrlo važne za istoriju jugoslovenske kulture, sve su ostale skoro bez ikakvog značaja za istoriju jugoslovenske inteligencije, Jer, ni mnogobrojni ispiti, ni razne službene diplome, ne daju još prava pojedincima da sebe smafraju sastavnim delom inteligencije, članovima društvene бтире Која ovaploćava jugdoslovenski idejni život. Isto tako, pojedine rupe, sjedinjene saglasnošću programa ili uzajamnim radom, ali razbacane kroz prostor i vreme, bez jedne trajne i neprekidne stvaralačke delatnosti, ne predstavljaju istorijsku jugoslovensku inteligenciju.

Dolazimo tako do jednog velikog pitanja, Gde je kriterijum koji omogućava odredjivanje velikoga puta istorije jugoslovenske inteligencije? Gde je ta nit koja nam dopušta da se slobodno krećemo u labirintu naših premnogih duhovnih struja, bez ikakve bojazni od večitog lutanja?

Inteligencija, to je društvena grupa — napredna, neprekidna, i vanstaleška, Njen je cilj stvaranje, a njeno sredstvo aktivnost, Ona je bila, i biće, uvek napredna, jer krajnjim ciljem njene delatnosti javlja se želja za pretvaranjem istorijskog procesa u progres, privodjenjem u život novih formi i ideala, izradjenih i smišljenih radi oslobodjenja ličnosti i usavršavanja društva.

Sa ovako utvrdjenim oznakama, možemo već sa većom 516и1nošću ukazati na pojave života jugoslovenske inteligencije u našoj nacijonalnoj prošlosti, Gdegod naidjemo na aktivnost kakve grupe, nezadovoljne savremenošću, nezainteresovane maferijalno, nastav· ljajući posao prošlih generacija istih težnji, — tu imamo inteligenciju. I gdegod je bilo snažna pokreta i velika poleta u radu za opšte dobro, tamo ćemo videti inteligenciju, otkrivenu, ili skrivenu iza nekog njena eksponenta, Svi svetli dogadjaji u našoj političkoj i kulturnoj istoriji znače jedan uspešan podvig tadašnje inteligencije, grupe čija je delatnost uvek bila konstruktivna i opšta. S najvećom verovatnoćom da je tačno, danas se može reći, da je stvar anje glagoljice prvo kulturno a državotvorni pokušaj Ljudevita Posavskog prvo političko delo jugoslovenske inteligencije.

U Srednjem Veku, kad su staleške trzavice uznemiravale ili sprečavale svaki napredak, kad je i duhovništvo imalo staleški karakter i, vešto manevrišući, gospodarilo državom i ostalim staležima u njoj, inteligencija je ostala vanklasnim i zgodnim regulatorom svih staleških suprotnosti u ondašnjoj državi, vršeći ulogu suverena moderne demokratske države, Načelo ondašnje inteligencije bilo je: »Brat je mio koje vere bio«. Sveti Sava odlazi u Sofiju, prestonicu Bugarske države, i služi službu božju. Stevan Prvovenčani dobija kraljevsku krunu od Pape iz Rima, i taj je čin

36