Nova Evropa
knjige: patra Gregura kapucina: »Duhovni kalendar« (1793), »Ногvatska od Kristuševoga narodjenja vitija« (1800), »Nebeski pastir pogubljenu ovcu išče« (1795), Gabora Jurjevića »Listi Heroov« (1675), i Kanižlićeva »Sveta Rožalija« (1780), Dobru su prodju bez sumnje nalazile različne kronike (Vramčeva i Vitezovićeva), ili aktuelno »Nestrančno sezdašnjega tabora ispisanje« {opis rata izmedju Austrije i Turske godine 1788—1792) patra Gregura. Savjesni su gospoдал zacijelo rado sezali i za takvim fiskopisima u kojima su nalazili razboritih uputstava i savjeta u gospodarskim poslovima (»Hižne knižice« i uputstva o sadjenju krumpira i duhana, o gojidbi svilaca, i sl.).. i za knjigama popularnoga medicinskoga sadržaja (»Vračtva ladanjska 1776); a vrijedne su »purgarice« zacijelo s velikim interesom listale po Birlingovoj »Novoj zagrebačkoj sokačkoj knigi« (1813), Čistu sa zabavu odraslima i mladjem svijetu pružali Vranićev »Robinzon«, Lovrenčićeva »Pripovedanja«, a osobito njegov »Petrica Keremp u h«; zatim Lovrenčićeve i Mikloušićeve drame {napose »Grabancijaš dijak«) i — last but not least — Kačićev »Razgovor ugodni naroda slovinskoga«, Da su se i mnoge prigodnice, mnogi letaci, u burna vremena na Jagmu kupovali, o tom ne može biti sumnje, osobito kad pomislimo da onda još nije bilo novina, Nagyova »Pisma od insurekcije proti Francuzom« [{1797] i Horvatovićeva »Kruna najvećih vitezova« (1814), u pomen Napoleonova poraza na razbojištu kod Гајраба, zacijelo su se najviše prodavale na vašarima; tako isto letaci patra Gregura: »Nagovarjanje soldatov na vojuvanje proti Turčinu« (1787) 1 »Мабоvarjanje Vukasovičeveh dobrovoljcev na vojuvanje proti Turčinu« (1789). Та kako ih ne bi čitali naši ljudi, kad se taj nesrećni rat velikim dijelom odigravao baš u našoj domovini, i kad su u njemu postradali toliki sinovi našega naroda! — Omašnije se i strogo naučne knjige dabogme nijesu dobivale na vašarima, Stefana Zagrepca »Prodečtva« {pet svezaka; 1715—1734) i Hilarijona Gasparotija »Cvet sveteh« (četiri sveske; 1751—1758), ne bi lako našli kupaca na vašarima, Takove su se knjige uopće malo prodavale, već više poklanjale, a troškove bi podmirivao mecenat kojemu je knjiga bila posvećena, [Taština je tih mecenata takodjer znatan faktor u širenju literature!) Da i debelih rječnika Belostenčeva i Jambrešićeva nije bilo naći u vašarskim šatrama, samo se sobom razumije, Tko bi na selu trebovao Belostenca? Ako je seljačko dijete pošlo u »dijačiu« školu, kupilo bi ga u varoši gdje je bila smještena njegova gimnazija. Zagreb, Varaždin, Požega, Karlovac, Senj, Osijek, Rijeka, imali sw oduvijek i prodavač4 knjiga,
*
A kalendari? Ne pripadaju li i oni »kat eksohen« u vašar sku književnost? Bez sumnje da pripadaju; pa i danas ćemo na svakom vašaru naći dosta kalendara4, Ali ovisiti o vašarima kalendar nije smio, Bila bi loša kalkulacija prodavača njegovih, da su se po-
uzdavali samo u vašarsku prodju, Kalendar je, što no riječ, sezon-
ska roba; kad nastupi njegova sezona, treba konjunkturu čestito izra biti, A to se i činilo, Kalendari su se ponajviše širili kolporta-
126