Nova Evropa

жења, и то у Загребу, где се иначе несметано „кроји република“, како већ и сељаци и деца нецензурирано пишу и певају у „Слободном Дому", и где градско заступство отворено ради, по Радићеву рецепту, за републику, И онда, да би апсурд био потпун, „Хрватска Жена", једно од распуштених друштава, ипак функцијонише „приватно“, уз бифе на Загребачком Збору, и поздравља активног министра који је дошао на отворење, а Господин Министар отпоздравља и завршује: „Ја вас разумем“! — Може бити да Господин Министар и разуме нешто од свегатога, — онје дошао из Београда, а министри тамо, како се чини, често разумеју и сасвим чудне ствари; али ми, који смо у Загребу и који нисмо министри, морамо признати да потпуно ништа не разумемо шта се то ради, и да смо присиљени да све тумачимо само крајњом неозбиљношћу с обе стране, и оних републиканаца који поздрављају краљевског министра и стално прете републиком с песницом у џепу, и оних намесника и шефова полиције, који — с благословом својих министара — забрањују странцима и домаћима да вечерају, или да једу сладолед, да би угушили републику и револуцију,

Навели смо овај случај зато што нам је још живо у памети, јер се јучер десио, А има ли дана да прође а да не забележи нових испада, изгреда, скандала, што их приређују било званични органи било незванично људи, жене, и деца, „у име народа“ или „из патријотизма“, у Југославији; Наша штампа предњачи у бесомучном распаљивању племенске заслепљености, и у измишљању интрига и личних афера које дају целој земљи обележје несређености и неозбиљности,; листови као „Балкан“, „Трибуна", „Хрват“, митровачка „Србија“, сарајевска „Српска Ријеч“ и „Хрватска Слога", дискредитују нас, несамо у очима наших пријатеља и познаника на страни него и пред нама самима, и ми — у часовима реакције живаца — почињемо сумњати, да може ишта бити од ове државе кад су јој оваки министри и јавни органи, странке и штампа, и представници народних установа, Али и кад нас пређе песимистичко расположење, па се умиримо, јер знамо да је све то ипак више мање тек на површини, а да испод тога делују и друге, позитивније енергије, и снага народа, остаје још увек довољно разлога да се озбиљно замислимо, и да се запитамо: да ли је баш задовољство бити нашим суседом, и да ли је уопће могућно, код оваког стања ствари, да наши суседи остану увек према нама коректни, хладнокрвни, и да се не дају завести од онога што слушају о нама и гледају код нас.

Слаба је утеха, да и неки наши суседи нису, у многом погледу, одмакли од нас, и да ни код њих није све у реду. Ми довољно не познајемо њихове унутарње прилике, и услове напредовању или назадовању појединих међу њима, те не знамо узроке њиховим тешкоћама, и не знамо да ли их можда неће савладати с једног дана на други, Уосталом, није мудро угледати се на оне који су назадни, нити бранити свој заостатак туђим заостајањем; много је боља политика, давати од свога обиља, и помагати другога где заостаје, У сваком случају, док нисмо у могућности то

195