Nova Evropa

чинити у већој мери, можемо се бар уздржати од тога, да у свакој туђој невољи видимо свој спас, и да се узбуђујемо и разљутимо на сваки знак туђег неповерења према нама,

Треба надовезати још, на узроке који изазивају неповерење натлих суседа према нама, нарочито и органе наше спољне службе, с којима иноземство непосредно комуницира с нама, и сетити се, какви су ти наши представници и заступници по страним државама. Ми смо имали прилике, и имаћемо опет, рећи о њима своје мишљење; а нема изгледа да ће се, у том погледу, у догледном времену много поправити, Овако како је, цела наша дипломација и конзуларна служба, са мало изузетака, има се ставити на наш Чеђ!;Е а на добро односа према нама наших суседа и иноземства. уопће,

Кад све ово имамо у виду, тојест кад дубоко загледамо сами у себе, и оценимо што правилније и праведније вредност коју ми данас као држава међу државама можемо имати, тешко да ће нам остати друго до да поспемо главу пепелом и, бар у својим светлим тренуцима, исповедимо, да није лако бити нама сусед и пријатељ, те да апелујемо на стрпљивост света вани а на позитивне инстинкте расе код куће, И да, свом снагом и свим средствима, настојимо, да што пре избацимо на власт оне који ће најбоље довести до значаја те наше боље инстинкте у јавноме раду, на корист наше земље и на задовољство човечанства,

Наша намера није, ни овде ни иначе, да пооштравамо негативну критику наших песимиста и злогуких пророка, нити да истакнемо још јаче незадовољство разних елемената, које потиче из личних, локалних, и провинцијалних извора и разлога, Ми бисмо да оним што говоримо, и што радимо, постигнемо увек, колико до нас стоји, нешто позитивно, што би нас повело за корак даље у стварању јавне свести и изграђивању смисла за целину. У овом случају, нама је нарочито стало да покушамо пробудити, бар код наших читалаца, оно осећање правичности и неутралног гледања. на ствари, које би нам допустило да наше односе према суседним државама, и њихово држање према нама, гледамо у што јаснијем светлу, те да на основу тога судимо, и дођемо до начела што боље политике и спољне и унутарње. Ми се потпуно слажемо с оним нашим паметним човеком из Валпарајза који је, одговарајући неком блокашу из домовине, на позив да се одрекне југословенства, дошао, каже, на мисао, да бисмо ми сви требали да одбацимо прошлост и оно што нас на прошлост сећа, да то сакријемо негде дубоко, па да започнемо нов заједнички живот, То је, по нашем мишљењу, утолико лакше учинити што не бисмо имали много да сакријемо, јер ми културе —- маколико се о томе говорило по банкетима и писало по новинама — имамо врло мало, а што и имамо то је заједничко, народно, југословенско. Наша је прошлост лепа, и нама драга, али није културна, и немамо нарочитих разлога поносити се њоме, мако је се не морамо ни стидети, Нашу ће културу да изради и створи тек будућност, и то заједничком снагом и напорима целине,

196