Nova Evropa
У томе смислу, нека нам се не замери ако „Нова Европа“ и у питању италијанско-јужнословенских односа заузме становиште, да се од наше стране мора све учинити, чак ипо цену жртава, да што пре дође до трајног пријатељства и што бољег суседства између наше две државе и наша два народа. Италија има интереса да с нама живи у слози и љубави, то је ван сваке сумње; али је исто тако ван сваке сумње, да се и ново југословенство не треба да дигне без благослова и помоћи великог талијанског народа, или чак и противу њега.
Ћ.
Talijansko-jugoslovensko prijateljstvo. I
Soča,medja naroda, Zna se, da se jedno stalno uverenje. o nacijonalnim granicama naše buduće države na Zapadu razvijalo naporedo s uverenjem o neminovnoj nuždi rasapa Austro-ugarske Monarhije, Zadnje generacije bile su o tome načistu, ni časa nije bilo kolebanja, da se reka Soča označi kao naravna geogralski i etnografski urezana granica izmedju dva susedna naroda, Na svim drugim stranama. bilo je nestalnosti i prepiranja, samo tu na severozapadu ustalilo se je jedno jedino mišljenje, s osloncem o jedan životni nerv koji je tako jako slovenski kucao, i s tolikom se snagom u životu nacije ispoljio, da je ta perilerija nacijonalnog zapljuskivanja davala jednake reilekse kao i najčišće središte, Ono što se je razlilo preko Soče, dobrovoljno se je napuštalo susedu, u uverenju da će se i s one i s ove strane poštivali osećaji narodnih manjin4, Drugačije se tada nije ni moglo misliti, kod jednog dobrim delom zarobljena naroda, koji se je pojio na izvorima idealnih, pravih, i istinitih slobod4, i koji se je u vekovnim ·borbama prekalio, te kojemu je ostalo tudjim lažno i ishitreno diplomatsko nadmudrivanje i izigravanje, 3
Ovo i ovakovo mišljenje udarilo je jedan neizbrisiv i neosporan pečat za vreme Velikoga Rata, kada je, u Jedanajst sočanskih bitaka, dovelo jugoslovenski narodni otpor do vrhunca rastegljivosti svojih snaga, Tu se je, možda jače nego ikad, objavio onaj psihički proces nesvesnog okupljanja svih snaga jedne rase, koja naslućuje preteća opasnost svome opstanku, To je bilo tako vidno, tako veliko, i tako izrazito, da je — u onom vremenu — postalo belodano ko drži sočansku frontu, i da je jednako zastrašujući delovalo i kod suseda preko Soče ı kod budnih bečko-peštanskih državnika, koji su se ozbiljno zabrinuli pred tako jednodušnim ispoljenjem jugoslovenskih »пагодпови«,
Te »narodnosti« zvale se : bosanci, hrvati, dalmatinci, banaćani, slovenci, istrani, hercegovci, sremci, i bili oni pravoslavni, muslimani, ili katolici, jednakom su se pripravnošću ukopavali na Soči, i jednakom su ljubavlju i istim otporom branili i osvajali hrid po hrid, Na istočnim frontama, ti su isti ljudi bili nepouzdani,
197