Nova Evropa

тако је и ова имала своју реакцију, У нашим крајевима завладао је Метерних; „Бахови хусари“ у Словенији иу Хрватској били су мишљења, да је нацијонална мисао неспојива са државном мишљу, те да ју треба, и да се може, угушити. Нацијоналној. мисли допуштено је право на егзистенцију само утолико што су је толерирали као аустријску, т, ј. немачку, или као угарску, т. ј. маџарску, нацијоналну мисао; у том смислу, биле су за њих државна и нацијонална мисао идентични појмови, којима се безуветно имао покорити свако који борави на територију њихових држава.

Али, природни се закон не даје некажњено обићи, Узалудан је био сав отпор противу њега. Природни процес ишао је својим путем, и неодољивом снагом силио је своје противнике на узмак, Узмак се је вршио у непрестаним бојевима, који су трајали, барем теоретски, све до потпуне победе: нацијоналне мисли у гласовитој "тодини 1918, На почетку ових бојева никла је соколска идеја.

Темељна мисао ссколства била је — физичко и душевно ослобођење народа, То ослобођење хтео је отац идеје, Др, Мирослав Тирш (Тугз), постигнути специјалном вежбом тела, с којом напоредо треба да иде и вежба душе и духа, Тиршов теловежбени сустав јесте систематички узгој народа, који почиње код појединца, са циљем да се протегне на читав народ. (Ослањајући се на познате речи о здравој души у здраву телу, хтело се томе телу да даде што отпорнију снагу, да поднесе сваки нападај на свој интегритет. Јако, здраво, у свим својим органима хармонично развијено тело, циљ је суставног вежбања по Тиршову систему, Та вежбања, већ сама по себи, уче појединца устрајности, самодисциплини, трезвености, издржљивости, те амбицији да се постигне што већа потпуност етичка и естетска; узгој до њих треба још попунити поуком и изображењем, књигом и предавањима, и добрим примером. На тај је начин Тирш мислио остварити и лешпи тип човека, све у намери да тај човек постане користан члан људског друштва, и нарочито оне његове скупине с којом је сродан HO крви и по језику. Нипошто није теловежба сама себи сврха, јер њом нећемо да стварамо акробате и чампијоне; у алтрујистичком смеру, она стално има у виду целину — народ. Као саставни део народа, соколство има да допринесе величини тога народа, да га ојача у његовој борби за егзистенцију, и да му омогући успешно натецање на културном и господарском пољу с другим народима,

Специфично нацијонална, соколска идеја обраћа се на читав народ. То се, с једне стране, има тако схватити, да нико не треба да изостане, па био он овог или оног сталежа, ове или оне вере, и т. д.; сви чланови народа без изнимке позвани су да служе народу, и пред тим форумом сви су једнаки, — сви дакле нека буду уједињени у великој љубави за узвишени циљ. На другој пак страни, мисао благостања читавога народа искључује свако служење каковом друштву или каковој странци, који иду за својим посебним циљевима и намерама. Због тога мора соколство остати далеко од сваке дневне политике. Оно се ње клони, и осуђује сваку племенску и конфесијоналну борбу, као штетну по добро читавога народа.

326