Nova Evropa

„Ако случајно има какове односе са странкама, што није пожељно, нека их одржава само утолико, да би присилило те странке да безуветно подупиру и његове циљеве, ; Е:

Из реченога само по себи произлази, у чему се соколство разликује од сличних организација, било теловежбених (којима је теловежба средство за постигнуће других циљева) било иначе културних (које хоће народу да користе другим средствима),

Настаје питање, да ли овако соколство, и након свршеног Светског Рата, који је већини народа под туђим господством донео физичку слободу, има право на егзистенцију2 На то је питање најбоље одговорити другим питањем: Да ли је нацијонални принцип такозваним мировним уговорима у свему задовољен; и: Да ли су народи постигли већ и своје душевно ослобођење, да би своје слободне силе посветили културној и господарској својој величини, те праведном решењу социјалних питања2 — Може се, држимо, мирне душе одговорити, да нити је продрло до краја још нацијонално начело, нити се је испред широких слојева нашега народа дигла магла која му застире јасан поглед у будућност, те која спречава у свему промишљени рад. На другој страни, опет, унаточ од природе нам у обилној мери подарених увета за снажан самосталан народни живот и развитак, води се још једнако тако неверојатно тешка борба за консолидовање државе, — Ако, и кад, савладамо тешкоће, те постигнемо и једно и друго, чека нас велики посао на самоузгоју, до оног бољег типа човека од којега очекујемо побољшање целине у сваком погледу, На принципима човечности има онда да се оствари међу народима она једнакост која даје сваком народу своје и везује све у једну вишу целину,

околство, које тежи прво за облагорођавањем властитог народа, хоће да своме народу даде што бољи положај у међународном погледу. У заједници с осталим словенским народима. Зато хоћемо да ову првенствено словенску институцију видимо по свим словенским земљама, Нека не буде словенскога народа који не би примио соколску идеју за своју. На тај начин, остваривши снажну међународну словенску организацију —- која зближује Словене у једној великој племенитој идеји, у међусобном упознавању и разумевању, — учинићемо да словенство постане гласником човечанства а тиме и нове нацијоналне мисли међу народима. у

č Др. Владимир Равнихар,

староста Југословенског Соколског Савеза.

Смисао словенског соколства,

Сваки човјек, — и несамо човјек, већ и свако живо биће, свака животиња, па и свака биљка, — чини све што може, све што је у његовој власти, да себи очува живот. То је најпримитивнији инстинкт сваког организма — инстинкт самоодржања, Све, све

327