Nova Evropa

подигне на земљи рај: својим неуморним радом. И зато он мора да ради ако хоће да буде срећан. „Када чујем, како шушти моја млада шума“ — одушевљава се Ујак Вања —, „засађена мојим · властитим рукама, ја осјећам да је и клима мало у мојој власти, па буде ли ма и за тисуће година човјек срећан, бит ћу у томемп ја макар и мало — крив, Када ја садим брезу, и послије видим како се она зелени и њише на вјетру, душа ми се напуња гордошћу ... јер шуме украшују земљу, и уче човјека разумијевати "што је лијепо, удахњујући уњ узвишена расположења. Шуме ублажују сурову климу. У земљама са благом климом троши се мање сила у борби с природом, па су зато тамо и људи мекши и њежнији, и тамо су људи лијепи, гипки, лако се одушевљују, говор им је отмјен, кретње грацијозне, Код њих цвату науке и умјетности, филозофија им није мрачна..."

Марљиви рад и суставно образовање маса — то су два главна пута која имају да коначно поведу човјечанство до среће. Преображавањем наиме цјелокупнога вањскога и унутрашњега свога свијета властитим трудом и образовањем, живот ће човјечји постати лакши, свјетлији, и срећнији; „Живот је тежак“ —- признаје Вјершинин; „многима се од нас он чини тупим и безнадним, али ипак ваља признати да он постаје све ведријим и лакшим, и очевидно није далеко ни то вријеме кад ће он постати сасвим свијетлим... Само кад би се вољи за рад додало образовање, а образовању воља за рад..."

Ово Чеховљево наглашавање потребе рада и нарочито потребе образована рада, т. ј. науке, запажа се у једнакој мјери и код Чехова приповиједача. Тако он, назирући очевидно у науци главну полугу спасоноснога људскога напретка, већ у „Мојем животу“ јасно поставља тезу, да је научни рад, односно право знање, једини пут који доводи до коначне среће. „Наш је посао" —- вели се ту — „да учимо, да настојимо скупити што више знања, јер сви јавни покрети добијају само ондје карактер озбиљности гдје је знање, па је зато и срећа будућега човјечанства само у знању. Пијем у "здравље науке!"

С техничким прогресом човјечје културе напредоват ће паралелно и морална човјечја култура, С преображењем читавога људскога живота, путем рада и образовања, наступит ће упоредо и чудоредно преображење људи: они ће постати бољима, Чехов је говорио већ и раније, као приповиједач, управо у пророчкој екстази, о приближавању свеопће људске среће, основане на свеопћем културном прогресу. „Вас људе очекује велика, сјајна будућност“ говори Црни Момак болесноме магистру Ковојну. „И чим буде више на земљи таквих какав си ти, тим ће се брже остварити та будућност. Без вас, који служите највишем начелу, живући свјесно и слободно, било би човјечанство ништавно, јер, развијајући се природним поретком, оно би још дуго чекало конац своје земаљске историје, док ћете га ви за неколико тисућа година раније увести у царство вјечне правде, — у том је ваша висока заслуга, Ви утјеловљујете у себи божји благослов, што га носи у себи људство“.

378