Nova Evropa

могла имати успјеха чеховска драма, којој је централно тежиште у психолошкој унутрашњости. И зато је славна руска умјетница. Комисаржевска, која је прва својим меким умјетничким инстинктом наслутила и открила баш ову латентну психолошку величину Чеховљевих драма, морала да доживи неуспјех пред публиком која. је, по обичају, тражила вањске драмске ефекте. Но Комисаржевска. је ударила основе познијим чувеним интерпретацијама Чеховљевих. драма код умјетника Московског Художественог Театра, који доживљује баш на овом подручју своје историјско-театралне успјехе. Нови интерпрети Чехова приступају к ретушу вањске драмске акције до крајњих граница могућности, само да се што јаче испољи унутрашња психолошка садржина драме. Паче им се обична драмска. ријеч и говор чине пребучнима и прегрубима, и они читаву сценскореторичку динамику Чеховљевих дијалога транспонирају у нарочите и ниже полутонове: све се доноси умекшано, ретуширано, без патоса. Настоји се, да се поглавити умјетнички акценат стави више у нијеме и уздржане гесте неголи у бучне и повредљиве ријечи. Психолошка пауза преузела је у оваковој интерпретацији искључиву улогу, јер се она јавља најсавршенијим инструментом овакве: сценске режијске технике. Уопће, читава се драмска радња одиграва. скоро као на сликарском платну — нечујно и једва замјетно, Овакво схватање и интерпретирање чеховске драме открило је у њоји сасвим нове сценске вриједности. Художествени Театар ударио је темељ своме историјскоме значењу баш овим открићима на подручју чеховске драме настројења. Ускрснуће Чеховљева „Галеба“, који је, мало раније, у интерпретацији Комисаржевске био пропао, било је у толикој мјери значајно за Художествени Театар, да се он у то вријеме прозвао „Театар Бијелога Галеба“, док су многи поштоваоци тога театра још и данас вични називати Художествени Театар — Чеховљевим Театром, -

М

Још је једна нарочита карактеристика чеховске драме, која не смије остати неспоменутом; то је њезина музикалност, Музикални елеменат игра у њој замјерну улогу у многом погледу. Поједине сцене праве су „пјесме без ријечи“, а читава је драма редовно једна душевна симфонија највиших квалитета, Поготово се истиче музичност чеховских драма у звонком и музикалном ритму оригтиналног Чеховљева језика и његове драмске дикције, који су тако неиспоредиво прилагођени цјелокупној драмској радњи. То је јамачно поглавитим разлогом, што су на сцени, у правој умјетничкој интерпретацији, Чеховљеве драме приступачне и онима који не разумију оригиналнога језика драме.

Чехов се као драматург врло радо служио музиком и у дословном смислу, употребљујући је било као подесни илустратив радњи, било пак у одлучним драматским моментима каонајемоцијоналнији експресив. Тако се у „Трешњику“ служи пастирском свиралом, гитаром, па чак и читавим жидовским оркестром; у „Трим

383