Nova Evropa

zakon o »kmetovima koji su vezani za grudu«, Ali se je češka rehSijozna filozofija, već na početku 15, veka, na čelu sa Tomašem Štit_ nim, digla bila protiv ugnjetavanja podanika; a na prelazu iz 15, u 16, stoleće bio je već humanizam u Češkoj dovoljno jak da je mogao iz njega izaći Všehrd, koji se je zauzimao za ponižavane i bijene seljake, ie naglašavao, da su činovnici za narod a ne narod za činovnike, U madžarskoj atmosferi, medjutim, nije bilo otpora protivu Verbecijevih nazora — osim neznatnih prigovora od strane nekih sveštenika —, niti je uopće bilo intelektualnih boraca iliti kakve opozicijonalne struje, Češka je postala prosvetnim središtem idejne revolucije, dok »Superior Hungaria« nema periferija, U Češkoj su se reličija i humanizam zgusnuli u jednu visoku civilizatornu ideju, koja se prelila i preko granica naroda i države, — u ideju borbe za dobro i istinu, te za narodnu samostalnost, U Ugarskoj iskorišćuje crkvene borbe plemićska revolucija, a narodu ostaje od vere jedino formalizam i nauka o poslušnosti i trpljenju, U takoj sredini živeli su Slovaci u Ugarskoj, Hungarizam je nadvladao, ili je bar deformovao, nesamo narodne mase nego fakodjer i neobične i jake pojedince. 1 tu freba opet obratiti pažnju nato, u kakvom su se odnošaju prema češkoslovačkom jedinstvu nalazili oni koji su se mogli, unatoč zagušljivoj atmosferi, podići do viših kulturnih vidik4,

Antun Bernolak, autor prvo8 pokušaja za ostvarenje samostalnog literarnog slovačkog jezika, nije bio vodjom novog duhovnog pokreta već jedino jezičkim Rkodifikatorom onih jezikoslovnih slovačkih osobina koje su se dijalektički bile izradile, Borba za češkoslovačko razdruženje datira tek od četrdesetih godina devetnajstoga veka, Ljudevit Štur, inicijator ovog deljenja, obrazložio je godine 1846 svoj korak opširno, na osnovu filološkom i fHlozoiskom, a tek uzgredno dotakao se i političkih motiva. Kad su se, dve godine posle, stvari razvijale u pravcu revolucije, i kad su Slovaci došli u Prag na Sveslovenski Kongres, razložio je češkoj javnosti sam Štur u »Havličkovim Narodnim Novinama« razloge razdruživanja ovako: »Nama, koji smo hteli da udjemo u politički život, prebacivalo se, od strane madžarskog i našeg plemstva, reprezentanata tadašnjih političkih režima, te od vodja političkih uopšte, javno i privatno, na skupštinama i po novinama, da se ne držimo Ugarske iako u njoj živimo, već priznajemo drugu domovinu; da mi, iako smo kod kuće, nismo kod kuće, jer stojimo s našom literaturom uz Čehe, s kojima politički nismo spojeni, pa da sebi tako s našom narodnošću, koja ovde nije odomaćena, nemamo prisvajati nikakvih prava. Ovaj je prigovor s nekih strana bio iskreno, s drugih pak neiskreno mišljen, no u svakom slučaju mi smo ба dobro zapazili, K tome je došao i naš društveni život, koji, iako je bio slabo razvijen, ipak se vodio na domaćem jeziku, |, ј, па slovačkom, Mi smo hteli i u taj život da udjemo i da ga podignemo, pa smo se i tu imali da odlučimo šta ćemo, Svi ti motivi izazvali su prvu misao o slovačkom jeziku, koja je onda još i drugim okolnostima ultvrdjena.... Imajući sve u vidu, a nemogući da zavedemo pod madžarskim jarmom ni na koji način učenje češkog jezika u škole,

18