Nova Evropa

гледати, да таква странка даје главни тон чешкој политици, те је напрегао све силе да подигне политички ниво своје земље. Младочешку лешину, по речима Масариковим, требало је заменити политичким животом; и он започиње смели бој за реалистичку политику. Захтева, пре свега, солидне и здраве појединце: »Нека се сваки брине за себе, т. ji. нека, сваки настоји да буде политички што јача индивидуалност — индивиду-

карактеристичне и важне, јер представљају један канон реалистичког схватања. Реализам, уколико је социјализам, тражи увек сигурно тле, и принципијелно одбацује револудију и историски материјализам. Масарик нада све цени поштено уверење, он га респектује до те мере да ради њега оправдава и политичку неслогу; слога, вели он, не сме бити политичка догма, јер би значила политичку смрт. Тражити да, се сложе права и поштена али противна уверења, је бесмисленост; и Исус н Хус су били несложни, јер су имали своја искрена. уверења. Компромис је дакле у назорима искључен; могућ је једино понекад компромис у раду, уколико се тај заједнички рад не противи различним назорима. Зато Масарик, тражећи да програм политичких странака буде израз њихове духовне оријентације, захтева отворену политику и ствара реалистички програм, |

Око Масарика се окупљају здрави и напредни елементи и почиње се најпре са културним програмом па се прелази и на политички рад. Године 1887, покрећу реалисти недељни лист »Час«, а редакцију преузима Др. Јан Хербен. Хербенова књига »Десет година противу струјо«

(1886—1896) најбоље приказује ту перијоду жестоких борби за остварење ~

политичког реализма. Реализам је вршио свој утицај у свим партијама, и делио у њима напредне елементе од конзервативних. Тако је створена. могућност за оснивање самосталне политичке скупине, и године 1898 Масарик је дефинитивно иступио из младочешке странке. У то доба, он се одаје сасвим научном раду, и на Универзитету у великом делу омладине стиче одушевљене присташе. Та интелигенција сачињаваће касније језгру напредне странке, до чијег је остварења дошло тек 1900, када, је основана »Сезка зфгапа Шаоуа«. »Атенеум« је заменио научни часопис »Наше доба« (под редакдцијом Масариковом још од 1898), а »Час« се претворио у политички дневник. »Ческа, страна лидова« симпатизирала, је са социјалним демократима, ширила, антиклерикалну борбу, и била парочито активна на просветном пољу. »Озубјочуџ зуал«, универзитетске екстензије, и апстинентски покрет, углавном су њезина дела. Године 1906 та, се странка, проширује, фузијонира се са неким мањим фракцијама, и добија ново име: Чешка Напредна Странка. Она одмах полази и на изборе, и осваја три мандата.

Антиклерикална борба, коју је та странка водила страствено, има своје чисто надијоналне мотиве. Клерикални католицизам био је одувек непријатељем чешког народног напретка, и свако ојачање католицизма значило је ослабљење културног, економског, и политичког живота чешкога народа. Имајући то у виду, чешка напредна, странка заузела је одмах борбени став према клерикализму уопште, а напосе католичком, на свима линијама. Према, бечкој влади усвојила је она становиште Џалацкога, те док су т. зв. државоправне странке постављале на прво место захтев