Nova Evropa

setim godinama nije bila Moskva nego je bio Prag »Slovenska Meka«, kako je dobro kazao Jovan Skerlić. Iz Praga poleteo je S okol k svim slovenskim narodima: uopće narodni, kulturni, i eko-

nomski rad Čeha postao je primerom za mnoge Slovene. Kad je »Na- ·

rod sebi« izgradio svoje pozorište, kraj Vitave, dovozili su naročiti vlakovi goste iz svih slovenskih krajeva, kao i kasnije na jubilejnu izložbu {1891], a osobito na narodopisnu izložbu {1895), Otkriće spomenika Palackoga (1898), sokolski sletovi, i druge prilike, privlačile su sve više Slovena u Prag, Od godine 1895, kad je isključeno mnogo sveučilišnih djaka u Zagrebu, počeli su Jugosloveni polaziti opet u većem broju praške visoke škole; protuslovenski izgredi na visokim školama u Beču i Gracu pojačali su ovaj pokret, koji je doneo nove struje u naš kulturni i politički život te stvorio nove preduvete za naše ujedinjenje,

Tako si je Prag stekao lepih zasluga za Slovenstvo još u austrijsko doba, kad ga je Beč stezao na svakom koraku, Nakon prevrata

bilo mu je lako graditi dalje na temelju starih tečevina; ali je on ро-

stavio sebi odmah i nove zadaće,

Pre svega u nauci, Najstariji univerzitet u Srednjoj Evropi, koji se je opet nazvao Karlovim (po svome osnovatelju Karlu IV), posvelio je osobitu pažnju slavistici, Od starih profesora i docenata mnogo ih je imenovano redovnim i vanrednim profesorima; a u Prag su pozvani i drugi Sloveni. Prag ima danas tri redovna profesora za slovensku filologiju {Pastrnek, Polivka, i Rus VI, A, Francev), po jednoga za slovenske književnosti (Mahal) i za češki jezik (Smetanka), dva za češkoslovačku književnost (Jakubec, Jaroslav Viček]), jednog za južnoslovenske jezike i književnosti (Murko), i jednog za ruski jezik i književnost (E, Ljackij; rusku književnost predaje i G, Francev); kandidati za redovne profesore poljskog jezika i književnosti takodjer su već predloženi; osim toga, bave se najviše slovenskim jezicima i oba komparativna lingvista, Zubati i O, Hujer, dok se sasvim medju slaviste ima ubrojiti Lubor Niderle, profesor slovenske arheologije i etnografije, čije »Slovanske starožitnosti« imaju danas isto značenje kao u svoje vreme Šafarikove, Premda je više profesora i docenata otišlo na nove univerzitete; u Bratislavu (Jos. Hanuš, A, Pražak, M, Vajngart), i u Brno (Arne Novak), ima Karlov Univerzitet još i vanrednog profesora češke književnosti, jednog docenta za slovenske književnosti i folklor, dva docenta za češki jezik, i docenta za lužičko-srpski jezik i književnost, Ovoliki broj profesora i docenata sačinjavao bi u ranija vremena, pa i danas još na manjim univerzitetima, čitav fakultet. Razume. se, da češki univerzitet ima i lektore za sve slovenske jezike (za ruski i više njih), koji se uzimaju obično iz dofičnih narodnosti (što će u budućnosti biti pravilom). Lektora slovenskih jezika ima i na drugim visokim i raznim stručnim školama u Pragu, a mnogo se uče slovenski jezici i po raznim društvima, Treba ovde možda spomenuti, da praški univerzitet ima osobite redovne prožesore i za slovensku istoriju (Bidlo, Rus Jastrebov)}, a poznati stručnjak za istoriju nacijonalne ekonomije Jan Pejsker

33