Nova Evropa

југословенско име, већ придржавају три народна имена, ти терају просто безумље. Највећа је пак погрешка казати: оставимо питање једнога имена, будућности, кад тек на њему можемо да градимо будућност. Неки притом мисле да бе се напослетку ипак моћи наметнути целом народу српоко име. Али, већ по досадашњем искуству, и слепци могу да увиде немогућност тога решења. Хрвати и Словенци неће да приме српско име, јер У томе виде српску супремацију, и ако се буде дуље гонило овако, прилике ће у држави бити сваки дан горе.

Заједничко државно име не може да буде ниједно племенско име, већ само опће и заједничко, име југословенско. Зато, ко хове једну државу, мора хтети и југословенско име, па се према тому може казати, да. се оданост ка државном јединству најбоље мери по томе како се ко држи према, имену југословенском. Док су му Пашић и Радић једнако противни, нама, је, после јединства, друга парола: југословенство.

А трећа, је наша, парола: слобода.

Тражили смо државну независност, да нас туђин не држи у ропетву, и хтели смо имати слободну државу да у њој живимо као слободни људи. И за свакога нашега држављанина тражимо ону највећу меру елободе коју поднови ред у држави и државна сигурност. дато смо противни

свакој форми аутокрације, несамо владарске већ и министарске и биро-.

кратске, и баш ова последње две имамо пред очима кад устајемо против иентралистичког система и полицајских метода државне управе, који се у нас хоће да овековече по мамарском узору. Ми не устајемо против централизма ради федерализма, већ у име слободе супротстављамо му самоуправу. Ми смо присташе најширих народних самоуправа, јер оне дају прилике највећем делу држављана да узимљу учешћа у управи јавних посала, и јер оне најуспешније сузбијају сваки аутократски режим, како нас уче Британија и Америке, та два савремена узора слободних народних држава.

На темељу јединства, равноправности, и слободе, ми желимо да ударимо тврд темељ Југословенској Народној Држави, у којој ће свакоме бити слободно да се по вољи зове Србин, Хрват, или Оловенац, или како год му је милије; али где ће сви у односу према својој држави и према туђини бити само Југословени, сви слободни, сви једнаки, па зато и задовољни грађани југословенски.

Ово ће задовољство потростручити снагу наше државе, јер he омогућити да се све добре воље и све енергије у народу ставе у службу заједничке и свима миле државе.

Оваку Државу Југословенску саздану на правди и братској једнакости хоће широки народни слојеви с краја на крај целе наше земље. Нити шумадински сељак хоће да гази брата Хрвата, нити хрватски загораш хоће да диже оружје на брата Србина. Једнакости и слободи противан је само мали број варошана, који су данас господари ове државе, и соји су њом за ове четири године тако управљали да су је довели до ивице пропасти.

Најбољи синови нашега народа звани су сада да сложним силама пораде да се поправи зло које је учињено.

То се зло да исправити. Југославија неће пропасти.

Др. Јосип Смодлака. 45