Nova Evropa

мишљења о импорту становите робе него одбор при другој којој филијали. Агопет концентрисати читав тај посао при једном једином одбору, значило. би читав импорт. потребних и непотребних предмета потпуно имобилизовати.

Данас, услед пада курсева страних валута, свеже импортирана, роба, долази далеко јефтиније од робе купљене у доба док су девизни курсеви били много виши. Сад је питање, да ли ће се дозволити импорт ове нове, далеко јефтиније, робе, или ће: се одбори ставити на становиште, да ми имамо велике залихе стране иако скупо плаћене робе, и да се тек онда када се ова складишта испразне може дозволити нов импорт јефтиније робе. То би дакле у неку руку значило осигурање трговаца против свих могућих губитака, услед поправка наше а пада стране валуте. Ако се не дозволи импорт нове робе, наши ће се трговци наћи у неком привилегованом положају: они бе имати монопол робе и моћи ће, и крај поправка, наше валуте и даље држати високе цене. Ако пак одбори при Народној Банци, или барем један део тих одбора, дозволе нове импорте јефтиније робе, прва ће последица бити опће падање цене импортираној роби, па ће и они трговци који имају на складишту скупо купљену робу бити приморани, да би се сачували од још горих губитака, да своја складишта испразне уз нове, далеко јефтиније цене.

Али ми још немамо појма, којим ће путем ударити девизни одбори. Ми претпостављамо, да ће се узети за принцин забрана увоза, јер то одговара. духу нове девизне политике. Само што ће, ту и тамо, интервенцијом са ове или оне стране, како то већ код нас бива, разне особе ипак долазити до увозних дозвола за разне артикле; а како ће између дена ново увезвене робе и цена робе које код нас још има, дуго још постојати велика, разлика, поседници овакових увозних дозвола имаће изванредне профите. Онда ће се слично дешавати што и са извозницама пред пар година, да. Бе исте добивати углавном људи који са нашом привредом немају никакве везе. Корупција и слично, познато из афера са извозницама, славиће опет своје славље. Наравно, не треба, заборавити, да, Ће управо перијода забране увова, или што је исто; недодељивање девиза те тимве онемогућење увоза, одлично деловати да кријумчарење поновно захвати силнога, маха. Ми смо и досада имали честе и потпуне забране увоза луксузне робе, а резулTa”? је био, да излози наших дућана, нису никад били пунији луксузном робом него бали у перијоди њихове забране. — Са економске стране, главна. је замерка систему забрана, да он делује само дотле док се има снаге да се наредбе фактично проводе; чим св онв укину, или се попусти у њихову примењивању, ствари се поврате у своју стару колотечину.

Према тому, мислимо да је оправдано наше становиште, да недодељивањем потребних девиза за увоз иноземне робе наше валутно питање неће бити трајно решено. Зато смо ми мишљења, да би се томе сувишпом експорту стране робе дало успешније, и што је.главно трајније, стати на пут исправном царинском политиком него системом апсолутних или при-

кривених забрана. Наша царинска тарифа одмерена је у златним.

динарима. Ми данас наплаћујемо царину у папиру према курсу: један златан динар једнак седам динара у папиру; а то смо исто наплаћивали и онда кад је паритет између папирнатог и златног динара био у односу 1: 15, и још више. Међутим данас, мако је паритет између злата и папира као један према дванаест, наша царина ипак наплаћује

799