Nova Evropa

||

само 7 пута више у папиру него што је предвиђено у злату, што практично узето значи, да данас наша, царина фактички једва износн половину од

"онога, што би према стању наше валуте имала да буде. Даље, то значи,

да је наша индустрија само за половину заштићена од онога како би имала да буде заштићена. Услед тога; на нашим трговима видимо множину иноземне робе, истог квалитета као што је и ми продуцирамо. А док је наша валута стално падала, наша је индустрија барем привидно, имала добру коњунктуру. Висина царине није увек играла једнако одлучну улогу; данас, кад се већ опажају први знаци привредне кризе, висина царине долази нарочито у обзир. Поправак наше валуте, наиме, има на нашу индустрију веома лош и неповољан утицај. Видимо, да су цене код нас, осим код неких животних намирница, премда се је валута за преко 930% поправила, остале углавном исте; то значи, да наша индустрија продуцира под једнаким приликама, н уз исте трошкове, како је продуцирала и пре поправка валуте, док је иноземство, услед поправка наше валуте, данас у стању да нам своју робу даје за 80% јефтиније него пре два три месеца.

Ми емо свесни тога, да. је веома непопуларно и незахвално пледирати за повишење царина, специјално сада кад сва наша јавност упорно тражи енижавање цена. Али ако ми за вољу моментаних захтева пустимо нашу индустрију да страда, место консолидације наше привреде ми ћемо се од ње стварно удаљавати, а; тиме и отежати дефинитивно уређење наше. валуте.

Има још један моменат, који императивно тражи да нашу увозну царину доведемо до паритета. Индустрије равних држава, са добром валутом преживљују тешку кризу. Нека индустријална, подузећа, осведочена да у својој досадањој домовини немају изгледа за успешан рад, а да се њихову експорту у друге крајеве стављају сваког дана нове валутарне (и царинске потешкоће, одлучиле су. се да преносом свог подузећа у какву иновемну државу радикално реше проблеме који их муче. Специјално важи ово за Чешку. Ако ми имамо јаку царинску баријеру према, иноземним продуктима онда је јасно да ће више такових подузећа одабрати нашу земљу за поље свог новог рада. Опасност од страног капитала не емв нас збунити, јер ко познаје нашу привреду, специјално нашу индустрију, зна најбоље да се једна од највећих потешкоћа наше индустријализације састоји у хроничном помањкању капитала. Тек етрачи капитал био би у стању да сва наша привредна богатства. искористи.

Ни девизна политика — ова можда мање него икоја друга — не да се водити без обзира на привреду једнога народа. Једино ако нам успе да све наше привредне силе потпуно мобилишемо и искорнстимо, можемо са надати да ћемо створити такове. предувете за нашу валуту да ће се ова стабилизовати (6ез нкаквих, 4 поготово бев полидајних, мера н забрана. Г. Плавшић није директно загавио у дневну политику, или ми бар не знамо да је. Он се дакле не треба (бојати »гумених« куглица, па може да проводи и таке привредне мере које су потребне нако је јавно мњење моментано о противном уверено. Ако он успе, да неким својим мерама оснажи нашу индустрију и реши је иноземне конкуренције, он ће да унапреди оно дело на коме је и сам пре неко доба радио, наиме на еманципадцији наше привреде од туђе индустрије. Тиме ће онда збиља допринети и коначном санирању наше валуте. Иво Белин.

200