Nova Evropa

Бавање босанских добровољаца, и т. д.), од године 1911 до 1916, повезане су у оптужби чврсто једна за другу, у једно клупко, и заједнички им је корен извучен из постојања саме организације »Уједињење или СОмрт« (Црна Рука). А ипак су уплетени у Аферу и кажњени многи официри који никад нису били чланови Црне Руке, а нису уплетени у њу, нити су позвани на одговорност, те и данас заузимају своје високе положаје, многи официри за које се тачно зна, и који ни сами не таје, да су припадали Организацији. — То је прво. А одмах затим долази ово. Ако су се неки од водећих чланова Организадије истицали и у распри између војних и цивилних власти око пријоритета, после балканских ратова, ни ако су они водили политичке разговоре на Крфу и у Солуну, критикујући рад владин, онда. је требало ићи даље, па би се нашло да су ти исти официри предводили и акцију 29. маја 1908, дакле да су остали на челу политичких официра за, све време, без обзира на »Уједињење или СОмрт«. — Трећа је очигледна. ствар за свакога, код оптужбе у Солунском Процесу, да, се

организацији »Уједињење или Омрт« могла одрећи патријотско-нацијонална. |

тенденција само тако, што се преко првог параграфа њена устава просто прескочило, а изоставили се и тачкицама обележили они параграфи и делови параграфа устава који говоре о акцији Организације по осталим српеким и југословенским земљама. То је, вероватно, најгрубља повреда, Бопае Наеј коју је забележила историја судских расправа новијега времена. Може се имати разно схватање о родољубљу уопште, и какво се хоће мишљење 0 организацији »Уједињење или Омрт«, или иначе о тајним удружењима: али порећи патријотизам стрељаноме пуковнику Димитријевићу и осталим члановима организације »Уједињење или Смрт«, зато доиста није довољан само највећи цинизам, нити се оптужба солунска, даје само њиме протумачити. Готово половина чланова Организације оставила, је своје кости у борбама за ослобођење, а то је ваљда доста, јасан доказ о њихову патријотизму“ Она, је, још пре балканских ратова, имала својих чланова и у Турској и Аустроугарској, јер је и основана била за раду

тада, неослобођеним крајевима; Аустроугарска је то добро знала, па је у.

свом ултиматуму Србији и тражила да јој се издаду чланови ове организације, да им она суди због Сарајевеког Атентата. Али, осим свега тога за припремање, стварање, и постојање ове организације знали су званични, фактори у Србији, и користили су се њоме кад им је то требало. Има, ли икога, да, још не зна, да су потоњи коловође Црне Руке били главни организатори мајског преврата. од 1908, који су довели на престо у ондашњу Србију династију Карађорђевића2...

У овом последњем моменту управо и лежи, пеихолошки, сва тежина, одговорности за Солунски Процес, и она дубока, унутарња, потреба, и дужност, да се поново, и на сасвим други начин, испита све шта је и како је било. — Знамо сви ми да, по закону, тајних организација, и тајне политичке пропаганде уопште, нема и не сме да буде; али нека се јаве министри и политичари предратне Орбије и крајева под Турском и Аустроугарском који нису били и сами бунтовници, или нису бар помагали тајне надцијоналне политичке покрете и завере; — да ли би Г. НИ. Џашић и Г. Љуба. Јовановић требали да се, тога ради, бадају први каменом на, Драгутина Димитријевића-Аписа и његове другове из удружења »Уједињење или Омрт«%... Знамо и то, да војници не треба да се баве политиком,

157