Nova Evropa

будем с њиме у четири ока, ја га отворено запитам: „Забога, реците ми истину, шта је са Солунском Афером, како је то билоз..., а Нничић је весело, брзо, и сигурно одговорио: „Молим Вас лепо, та је ствар сасвим у реду: збиља је спреман атентат, Апис и другови збиља су криви, па су тако и кажњени; не бригајте дакле, азијски се није поступало него европски; лепо је да н Вас та страшна ствар дира и узрујава, — ми смо то и предвиђали, па смо све податке објективно и тачно покупили у једну књигу, дебелу, велику, истиниту књигу, = ето је ту на столу, узмите је, све је у њој истина, и само истина; прочитајте је IR бићете умирени, па тако кажите и другима.... Право да Вам кажем, у мени је остао жалац иза ових речи Г. Нинчића, који није могао да ублажи ни Г. Љуба Јовановић својим уверавањем, а ни цела дебела књига о Процесу што ју је влада издала... и тако је све до данас остало....« Исти наш уредник, испричавши овај свој доживљај, наставио је, полу на глас полу за себе, овако: »Вашто не могу никако да се измирим с том дебелом књигома — Влада која, „победе пуна и победом опојена: стиже у Орбију, носи са собом књигу оправдања за Солунски Процес —); нека је и свака реч истинита у тој књизи, чему плаћен сведоке Какво је то немирно и злосавесно расположење владе, која пише књигу и носи књигу у ослобођену домовину, — | и где му је узрока... Изгледа ми баш ова књига једно страшно злочиначко дело, злочин с умишљајем, јер хоће да избрише трагове, да затаји, да забашури... Да је влада убила Аписа а без књиге, чини ми се да би то био мањи злочин, а можда не би злочин ни био —« Тако наш уредник. А изгледа да је и она, влада, кад се мало на дому разгрејала и дошла к себи, осетила нешто слично у погледу. те књиге, јер та књига — која је с почетка раздавана. и капом и шаком, и коју су неки бели официри, прелазећи с војском преко Саве и Дунава, односили браћи у ослобођено крајеве, да их што пре обавесте о ономе што се у Солуну десило одједаред је нестала из промета, и данас, након три четири године, она је једна библијофилска, реткост!

Али да се вратимо на ствар. Ми смо ту књигу имали у рукама и помно је прочитали. Осим тога, ми смо познавали, и познајемо, многе оптужене и кажњене официре, и многе њихове тужиоце и сведоке; а добро су нам познате и прилике о којима је реч, било непосредно било по обавештењима из прве руке. Нехотећи се, и немогући се, упустити, засад, 7 цео конгломерат питања и појединости из којих се састоји Солунска. Афера, ми дајемо реч да смо — након свестраног и озбиљног испитивања и упоређивања, размишљања и расправљања. — стекли дубоко и пепоколебиво уверење, да Солунски Шроцес, неправилно вођен у ненормалним приликама и на туђем земљишту, вапије за ревизијом. У потврду, додирнућемо овде само неке опште моменте, који падају у очи на први поглед.

Пре свега: званична оптужба, да су официри, ни њихови другови у цивилу, радили на преврату ит. д. заснива се 1) на њихову учешћу у тајној револуцијонарној организацији »Уједињење или Омрт«, основаној 1911 године; 2) на акцији за пријоритет војне власти над грађанском, након балканских ратова; и 8) на договорима на Крфу у циљу промено владе, и покушају атентата на. Престолонаследника бливу Солуна, у години 1916, за време изгнанства и Солунског Фронта. (ве ове главне акције, и многе споредне (догађаји на Торлаку на почетку Светекога Рата, зашти-

156