Nova Evropa
Те нове масе, које од половине 1920 све више повећавају пијацу "радне енаге, и на којима лежи највећи део терета. савременог привредног живота, јесу онв на којима лежи и највећи део терета сопијалне реакције. To су масе које нису прошле кроз синдикате, те над којима се данас врши безгранична и до крајности циничка експлоатација.
Безгранична експлоатација радне снаге, јесте дакле и једно од деј става Обзнане, Закона о заштити државе, и свих изнимних мера предузетих против пролетаријата, у првом реду затварање синдиката и уништење права, коалиције. То је уосталом отворено признао покојни М илорад Драшковић, један од стварача ових изнимних закона, када, је, маја, 1921, приликом интервенције неких комунистичких посланика, за, отварање синдиката, рекао: »Интерес капиталистичке класе није да се отворе синдикати, јер се ми налазимо пред економским просперитетом. У земљи има обиље злата, нагомиланог новца, предузећа се реновирају, стварају се нова. Ако св синдикати отворе онда ће радници тражити повећање наднице и друга побољшања, а то ће кочити наш економски просперитет« Отвореније тешко да је игде признато, да се решење дубоке кризе у коју је дошао капиталистички начин производње има да нађе у неограниченој експлоатацији радне снаге. i
73
Још месец дана, одваја нас од двогодишњице Обзнане. да то време добили смо Вакон о заштити државе, са својим драконским мерама против комунистичке пропаганде, и са тешким ограничењима, права штрајка. Али у исто време имамо, маја 1921, и одлуку владе о поновном отварању синдикалних организација, на, бази њихове независности од политичких партија, и, ове године, закон о заштити радника. Пе треба, овим тога, заборавити ни на Видовдански Устав, који зајемчава право коалиције радничкој класи. Ни Закон о заштити државе, ниједном својом одредбом, није ограничио био право радника, да се организују у организадије којима је циљ заштита економских интереса; оп је предвиђао само растурање оних синдиката, »којн би променули свој законом допуштени циљ или отпочели тајно или јавно да се баве другим недопуштеним или протирзаконитим агитацијама и пословима«. Кад се то има на уму, и када се томе дода да Видовдански Устав (у члану 98. одређује: »Право радника на организовање ради постигнућа бољих радних услова зајемчено је«; и када се има на уму, да је ове године ступио на снагу и закон о заштити радника, који потврђује право радника да се економски организују, онда је свакако од нарочитог значаја да данас, годину и по дана наком владине одлуке о поновном отварању синдиката, преко 80% радпичких синдикалних организација које су »Обзнаном« затворене још увек стоје затвођепе. Закони су дакле ту који »зајемчавају« радницима право организовања, али су организације ипак затворене. Зашто — Зато што власти, у огромној већини места и по читавим покрајинама, не допуштају отварање раније затворених синдиката, па не допуштају њихово отварање чак ни са потпуно новим правилима, у којима се одустало од много чега што је »вајемчено« уставом п другим законима.
307