Nova Evropa

Већа) ипак затворене истог дана када и комунистичке партијске организације. Без икаква решења, без икакве мотивације, без икакве претходне објаве или истраге, искључиво на основу права силе и власти, затворене ву у један дан све организације Централног Радничког Синдикалног Већа, у којима је било организовано око 800.000 најамних радника: архиве су одузете, домови су затворени, сва имовина је конфискована, све без икаква, јавно изнетог решења. Једним — и по форми и по садржини — савршено противуставним и противзаконитим ажтом, београдска влада уништила је право коалиције за целу радничку класу. 5

Уништавајући синдикате радника, Обзнана је послодавцима донела можда више него што су и сами очекивали од државе, а можда н више него што им је било потребно; њима самима требало је извесно време ла схвате какве све користи могу да извуку из нове ситуације, која их је поставила над потпуно обесправљен пролетаријат. Али су се они ипак у њој брзо снашли и њоме обилно користили, ни ништа нису оставили " неискоришћено. Нестао је међу њима сваки страх од штрајкова и тариних покрета; благодарећи једном државном акту послодавци су — неуложивши од своје стране ништа у ту победу — добили право »отворене радијонице«, т. ј. право запославања неорганизованих радника. Да им је 06знана донела само то, добитак би био огроман. Али је Обзнана значила уједнон потпуно искључење целокупне радничке класе из свих политичких, социјалних, н економских права. То искључење није падало само на. 60.000 чланова, Комунистичке Партије, нити само на 800.000 чланова револуцијонарних синдиката, већ на целокупно најамно радништво наше земље, организовано и неорганизовано; па је свакојако тачно, да је на неорганизовано неквалификовано радништво пало много теже него ли на органидовано радништво, које је добрим делом било квалификовано. Офанзива капитала погодила, је целокупни пролетаријат, али најтеже оне масе неквалификованог радништва које су тек 1920, н доцније, почеле да пуне пијаду радне снаге. »Радничке Новине« писале су (још 5. септембра 1920) — поводом одлуке Привременог Народног Предетавништва, да се у закон о буџету унесе одредба која влади даје овлашћење, да до Конституанте несазивајући више Привремено Представништво влада с помоћу уредаба, међу којима има да буде и уредба о реду и раду — следеће: »Политички циљ наше буржовзије: уништење Комунистичке Партије, угушење комунистичке идеје, ако јој није споредан, иде упоредо са њеним економским циљем: са уништењем отпорне снаге пролетаријата у економској борби..... Непрегледпе масе полупролетера, и паупера, које сада, још "лутају, претвориће се убрзо у огромну војску пролетера на безбројним и великим предузећима, које ће отворити огромни капитали који се уносе у нашу земљу.... Према томе, велика битка коју наша буржоазија спрема против нролетаријата, неће бити политичка борба буржоаских партија против Комунистичке Партије као против једног политичког супарника, већ битка капитализма који на костима и крви огромних маса раднога народа вароши и села хоће да без потреса гради велику зграду свога дветања« Двогодишња стварност обилно је потврдила тачност ових речи.

306