Nova Evropa

па гафиски blagajnu; a kad se radnik buni na nepravdu, {lačenje, izazivanje, mi ga hapsimo i izvodimo pod sikiru, Stalno se govori, da sve to tako mora da bude, i da će se i u budućnosti na isti način obezbedjivati sreća naše dece i naših unuka, Mi to možemo da razumemo kao sofisteriju i cinizam; ali kao ljudi nećemo i ne možemo to. da primimo! Nećemo i ne možemo pristati, da se sreća naše dece i naših unuka osniva na suzama, uzdasima, patnjama, mučenjima, stradanjima i vešanjima ljudi, — sve u ime pravde i hrišćanstva. Mi smo protiv toga, i mi se stidimo toga, i dižemo glas na uzbunu protivu svesne svireposti, i tražimo da se poruše vešala za Keroševića i za radništvo u Jugoslaviji, Limib.

Положај радника у Југославији, и штрајк | Рудара у Босни, 1920.

1

Штрајк рударских радника, како онај у Словеначкој тако н овај У Босни, послужио је београдској влади као непосредни повод за доношење познате »Обзнане«. Од. априла 1920, када је био генерални штраје желозничара, који је угушен насилном милитаризацијом, односно мобилизацијом (позивом на војну вежбу), штрајкујућих железничара, београдска влада, бавила се питањем, како бе стати на пут револуцијонарном радничком покрету — Комунистичкој Партији, и синдикатима. груписаним око Централног Радничког Синдикалног Већа. Већ штрајк железничара, први већи покрет који је раднике довео у сукоб са државом, оглашен је за чисто полнтички штрајк. Насиља употребљена за угушење тога штрајка изазвала су проглашење дводневног генералног штрајка свих категорија радника у целој, земљи. Како је истодобно избио био и штрајк бродараца-у целој земљи, а неколико дана доцније н штрајк типографа у Београду, то се влада потрудила, с помоћу своје штампе, да све те штрајкове представи у нарочитој боји — као један смишљен ин организован покушај државног преврата. У једној наредби Врховне Команде (за први мај године 1920) стајало је: |

»Комунисте у вези са непријатељима наше отаџбине покушали су да наврше преврат у Суботици, који није успео. Према извештајима, они ће извршење своје намере поновити у Суботици н другим местима. Молим да команданти ступе у тесну везу са полицијским властима и предувму све мере да се припремљени акт — државни преврат — угуши. Потребно је одржавати трупе у приправности и готовости да ступе што пре у акцију, као н да. официри буду са својим војницима у сталном додиру и обавештавају их каквој несрећи води комунизам и бољшевизам. Оа бунтовницима треба поступати најстрожије.« — -

Отада је заведен обичај, да се сваки раднички штрајк прогласи политичким штрајком и покушајем преврата, »почетком револуције«.. Таква. ква-

304