Nova Evropa

подржављене, а њихове школске зграде биле су им противузаконито и без сваке одштете одузете, и у њих усељене светске области. Иста судбина, прети и осталом имању конфесијоналних школских општина. Управа присваја себи чак право, да формулира неке литургијске молитве и да их уводи у цркву! Војници не могу евуда вршити своје верске дужности. Према надрту конкордата, држава има право да се меша у сасвим унутрашње прилике католичке цркве, као што је литургијски јевик, и OPE: сваја влади право, да именује католичке епископе.

Сигурно је, дакле, да се садашње држање владе и њених органа. преме католичкој пркви не може назвати ни склоним ни пријатељским. Уколико власти поступају једнако према православнима и католицима, бива то из културно-борбених намера, нли пак из обичне мржње на сваку цркву: а уколико се католичка црква запоставља, другима, нарочито православној цркви, бива то из још горих разлога.

Који су то разлози“ Познато је, да је православни владика Доситеј из Ниша, са знањем владе, помогао да се уреди црква католичких одметника у Чешкој, и да у Поткарпатској Русији развија велику пропаганду за прелаз грко-католика у православље. И међу нашим грко-католицима. води се жива агитација, за отпадање од католичке цркве и прелаз на православље. Ако потражимо извор те агитације, наћи ћемо га у Сремским Карловцима. Пре кратког времена био је опозван наш посланик у Прагу Др. Вошњак; то св је догодило, међу осталим, и због тога што се није довољно старао за акцију нишкога владике, н то, према мојим информацијама, не из какве антипатије него: из обичне небрижљнивости. Нарочите депутације чешких одметника, дошле су се зато жалити нашој влади. Познато је, такође, да се влада противи именовању католичког епископа у Београду, и генералног викара у Суботици, јер жели на та места довести кандидате који се признају (католичким) Србима. — У нацрту конкордата, тражи се као литургијски језик мртав етаро-словенски језик, да би се укинуо латинески, са својом јаком културном позадином, и да би католичка црква. код нас добила, исти литургијски језик као и православна.

Све ме то убеђује, да садашња црквена политика наших власти пе иде затим да зближи и спријатељи обе хришћанске цркве, него да опрезпо н постепено припрема и утире пут православљу. Власти се не усуђују да отворено прогоне католичку цркву, него је само запостављају и шиканирају, и својим поступцима јасно обраћају пажњу, да би нам боље било у православној цркви, где бисмо уживали сву њихову наклоност. У томе нас још више утврђује то, што иза кулиса чујемо да треба католичку цркву у нашој држави довести полако до капитулације пред православљем. Дакле, не зближавање и уједињење путем споразума између две највеће цркве у држави, него намеран, промишљен прелаз католика у православље!

"У православним круговима нико не мисли нато, па ни арелигијовни елемепти, да би могла започети отворена борба против организованих цркава; признају, да православна црква не би могла код нас издржати културну борбу. Зато сам и уверен, да за извесно време неће доћи до отвореног културног боја; али ће се, из већ наведених разлога, наставити запостављање и шиканирање католичке цркве у нашој држави.

То је тренутачан однос државне власти према католичкој цркви у нашој држави. — А како се држи католичка црква у краљевини према

22