Nova Evropa

државној власти%. С болом у срцу морамо констатовати, да наши католички прквени кругови нису свесни, какву сврху имају подземни ровови који се у последње време систематски копају под њиховим погама. Убеђени су, изгледа, да су то само обичне тешкоће, које су само. нешто веће него што су биле у бившој Аустро-Угарској, и које се могу уклонити дужим или краћим интервенцијама. Да су они на кривом путу, о томе имамо“ доста. доказа, | ; ! 8

Положај католичке цркве је свакако тежак, јер је она у одбрани осамљена. Према њој се поступа другојачије него према, бројпо јачој православној цркви. Али без обзира нато, мораће она, ако жели избећи још већим неприликама, тражити отворен разговор са државном влашћу, и мораће до последње тачке рашчистити међусобне одпосе. :

_ Др. А. Корошец, ·

народни посланик.

Položaj crkve prema državi u raznim kulturnim zemljama.

Problem crkve i države u nas mora se, bez svake sumnje, reša– vati prema ulozi ovih dvaju faktora u našoj prošlosti, prema našim današnjim kulturnim prilikama, i prema našim potrebama, Samo će tako moći ono postati stvarnom zalogom naše budućnosti, No pri rešavaju njegovu nailazi čovek na toliko raznih misli, ideja, principa, i težnji, koje nisu ponikle na domaćem “lu, niti imaju stvarnih podloga a još manje opravdanih razloga za njihovu primenu na naše odnose, da je potrebno baciti letimičan pogled i na odnošaj izmedju crkve i države drugih kulturnih zemalja, Ovaj će nas pregled ujedno uvjeriti i o tome, daproblemcrkveidržavenijetolikoproblem onih osnovnih principa na kojima se temelji i jedna i drugša ustanova, koliko sinteza celokupnog kulturnog i političkog razvitka dotičnog naroda,

Odnos crkve i države, koji vlada u Sjedinjenim Državama Severne Amerike postao je idealan i za sve kulturne zemlje čitave Evrope, Ustav Unije ne govori mnogo o odnošaju izmedju crkve i države, Ima svega jednu kratku napomenu, koja glasi: »Nikakva veroispovest (»religions test«) ne može biti pogodbom za javna činovnička mesta ili zvanja u Sjedinjenim Državama«. Pa i ova kratka odredba ušla je u ustav zato, što je po engleskome pravu u mnogim kolonijama javan činovnik mogao biti samo onaj koji je položio zakletvu, da ne veruje u transupstanciju hleba i vina, i da će pričešće primati po redu i obredu anglikanske crkve, Ovoj odredbi dodat je docnije još jedan amandman, da »kongres ne može zakonom ustanovljavati nikakve veroispovesti, niti postojeće veroispovesti u slobodnom vršenju religijoznosti ograničavati«.

23