Nova Evropa

Godina 1922 znači za promet stranaca u Sloveniji perijed novog i neočekivanog razmaha, Te se godine kralj Aleksandar venčao rumunjskom princezom Marijom, te je izabrao za prvu letnu rezidencu divni Bled; podjedno se primio, nastojanjem pokrajinskoga namesnika Hribara, protektorata nad preustrojenim »Jugoslovenskim Savezom« za promet stranaca u Sloveniji, Posledice kraljeva bavljenja na Bledu nabrzo su se pokazale: пе зато Bled, i bliski Bohinj, negc i cela Gorenjska prepunila se gostiju, i Jugoslavena i inostranaca, Francuzi, Бе Austrijanci, dapače i Holandezi, dolaze nam u sve većem

roju,

Ovo bi bila ukratko istorija prometa stranaca u Sloveniji, koliko je pofrebno da se bolje shvate naše prilike i naša nastojanja u tom pravcu, A sada, da u najkraćim potezima zabeležimo krajeve i prebivališta koji dolaze u obzir kad je reč o prometu stranaca,

Za one koji prebivaju po vrućim usijanim ravnicama ili po krševitim krajevima u južnim delovima naše države, cela je Slovenija upravo jedno veliko letovalište, I naše velike gradove, Ljubljanu i Maribor, možemo pribrojati letovalištima; a Maribor i zovi »štajerskim Meranom«. Medjutim, mi ovde želimo da upozorimo samo na glavna mesta za promet stranaca, Tu treba pre svega spomenuti Ble d, ta »sliku raja« kako pesnici zanj kažu, okružen sa sviju strana famnozelenim bregovima, zaštićen gorskim divovima Triglavom, Sto-

lom, Begunjščicom, i drugima, Bled je danas polazna tačka prometa

stranaca na Gorenjskom, Električno osvetljenje, vodovod, moderni hoteli, automobilske veze, sport, i drugo, pružaju i razmaženu strancu ugodan boravak, Tu je ujedno i središte za srednje i visoke ture po Gorenjskoj: samo pola sata vožnje pa se već nalazimo na pograničnoj stanici Bohinjska Bistrica, koja je i sama letovalište, Oko nje divna panorama vrhunaca što u nebo sižu, Taj dojam postaje još dublji kad kolima ili automobilom podjemo prijaznom hotelu »Sv, Janez« na Bohinjskom Jezeru, koje tako naliči bavarskom »Kdonigsee«, možda zato što je uzanj malo toga izgradjeno: crkvica Sv. Janeza, zatim na levo hotel, dve ili tri vile, i to je sve, A nad njima Pršivec, Komarča, Bogatin, i drugi vrhunci, streme smelo i strmo u nebo kao da ih žele zaseniti, dok pod njima Bohinjsko Jezero sniva svoj tisućljetni san o junaku Črtomiru, i o Krstu pri Savici. Svakog se Jugoslovena duboko dojima, kad nakon jednosatnog pešačenja od hotela »Zlatoroga« ugleda veličanstveni slap Savice, izvor reke Save, koja u prolazu tiče tri naša glavna grada: Ljubljanu, Zagreb, Beograd, i tako vezuje sva tri Jugoslovenska plemena,

Iz hotela »Sv, Janez«, ili još bolje iz vile na Ribičevu Lazu (što ju je Savez za promet stranaca letos poklonio kralju kao narodni dar), daje se sagledati »sivi vladar kranjskih snežnika«, doista kraljevski Triglav. Iz daljine izgledaju nepristupne te pećine, ta snežna gora, a ipak na 100 metara ispod samog vrha stoji planinska kuća i »Triglavski dom« na Kredarici, opremljeni i snabdeveni baš kao i bilo koji hotel tamo u dolini. Markiranim putevima dolazimo preko Kredarice u dolinu Vrata, Sde se nalazi veliki hotel »Aljažev

98