Nova Evropa

који држи еву државну власт под својим надзором, заборављајући да је данас немогућа и владалачка и народна сувереност, и да је у културном свету усвојена само државна сувереност, у чијем вршењу и владалац и народ могу узети учешћа само као државни органи.

У уставним балканским државама, владаоци су увек били свесни својих прерогатива, — али су их и злоупотребљавали скоро увек. Свесни, да нису постављени на свој положај од каква другог органа, већ да владају на основу устава, они би заборављали да су и бирачи непосредни органи, пошто им сам устав обезбеђује бирачко право. По уставу, владари имају само да стављају у покрет све три државне власти; међутим, они су увек тежили да сами и врше све три власти. Неодговарајући ни кривично ни политички, владаоци су често стављали своју вољу изнад закона, нако је закон виша воља од личне воље владаочеве, као израз заједничке воље владаоца и парламента. Стално су радили на томе, да државну власт учине својим себичним средством, и да се уздигну изнад правног поретка, државе, заборављајући да су и они само органи државне власти, и да је самим уставом владалац подведен под правни поредак несамо у законодавству, где не може створити законе без парламента, већ и у управи, јер може владати само са министрима који уживају поверење парламента. Укратко, они би на престолу обично смели с ума, да су само органи државе, и да у једној уставној држави владалац може бити само централни орган у држави а не и врховни орган над државом који може до мила воље ниподаштавати законодавни, судски, и управни орган државне власти.

На грешке владалаца, демократије су одговарале погрешкама са своје стране. Кад је народ бивао сложан и чврсто организован у политичке странке, те би странке такође тежиле својој »суверености« да потчине прерогативе круне, с помоћу придобијене дворске камариле, и државну власт, с помоћу вешто скројене изборне геометрије, заборављајући у партизанском слепилу да су и политичке странке, као и владалац, само учесници у вршењу државне суверености, и да сувереност уставне државе не може данас имати за последицу самодржавље једног човека, нити самодржавље једне политичке странке. Ако народ није бивао једнодушан, и политичке странке не би заузеле заједнички став противу злоупотребе државне власти од стране владаоца, онда би парламенат био доведен у кризу 4 претворен у просту машину за гласање, услед (бојкотовања парламента, апстиненцијом какве политичке групе.

За политички живот балканских држава не може се још никако рећи да је правилан, и да не мирише на деспотски оријент....

Веселин М. Вукићевић.

Narodni socijalizam.

Narodni socijalizam, kao nauka i teorija, nije ni potpuno razradjen ni dovršen; on se tek razradjuje, i proći će još dosta vremena dok u svom teoretskom razvoju nadje svoj zaključak i uokvirenje. On nema svog neprijepornog duševnog oca, kao što ga ima socijalizam (u užem smislu riječi, t, j. onaj socijalne demokracije) u Marksu;

116