Nova Evropa

Ин aaa a JA

тамом и распаљују жар јутарње ватре за мукли обред мистерија, слављена ма успомену створења света; свака екстаза љубави, што слична смрти трне нашему виду сва светла земље и небеса, да осетимо вртоглавицу без времена. Али оно што ми видимо тајанствено је спојено с оним што виде сви. Дубина светла, које у новим чудним перспективама сврстава пред нама ствари, зависи и о чистоти духовне атмосфере бића међу којима живимо. А сви духовни плодови земље могу се расцветати само под јарким сунцем слободе, каквога досада не познаде наша звезда а које би се = најачим људима данашњице чинило смртоносним. Чује се глас гомила.... Да ли је то знак стечених победа у тајним дубинама живота2 Верујемо и приправљамо нови људски род. Одгајамо слатке и силне братске душе, стрепимо над њиховом сигурношћу, жудимо за што приснијим дотицајем људи, за што осетљивијим спајањем духовних мишица. Ми бемо данас сви погинути у пустињи и нећемо видети обећане земље. И све да мисао већ подиже своје шаторе под небеским сводом другога века, ми још У своме телу носимо проклетство прошлости. Ратови с целом земљом и с целим животом на њој оставили су трагове у нашој крви. Паљевине освајача покривају пепелом наше винограде и наше сне. С насмољеним зубљама иду наше наде несамо да осветљују него и да потпаљују. Против своје воље мрзимо где бисмо требали пребутати у саосећању. Не схватамо, да је љубав једина атмосфера у којој може реч допрети до братске душе, и из ње искресати светло. Да су све речи мржње неме и само заустављају развој. Налазимо окрутно задовољство у тражењу свега што нас дели, и зато смо кажњавани самоћом, хладним пустињама прогонства, где нам се дах наших речи леди на лицу као иње, а трну руке, премрзле и неспособне за рад.

Али један је човен од пбла до пбла, с једнаком козмичком судбином и једнаком тајном, једно је мистично јединство у милијонима, који су били, који јесу, и који Бе бити. У вечиом врењу, у борбама, ћутањима, и лудилу народа, у херојизму мудраца и учењака, у видовитости уметника, у светачкој вољи што оздрављује, у болу и срећи љубавника, у духовном подизању жене, у криковима екстазе и смрти, у силама које непробуђене дремају у нама, с бића на биће делују у даљину и у свудаприсутно светло промењују погледе упућених: у свему ради невидљиви ослободитељ, човен из Царства Духа, једини међу милијонима, учитељ сила и срца, у коме треба да постигне своје откупљење цео живот земље.

Они, који су се бојали жара слободе, што је све јаче пламсао у атмосферама духа, и који су у променама што се приправљају на земљи видели опасност по напредак човека, нису схватили чудне тајне љубави, коју наш род носи у себи као сакривено благо, а која толико распаљује наде оних што воле, да оне премашају све што смо досад чули из разговора земље са звездама.

(С чешког превео: Јован Кршић.)

136