Nova Evropa

тпепад о зуакоб ргобгезутјеб сомеКка, Кој је осећуао о4 закиpljene inteligencije u Zagrebu pokret, zapravo idejnu revoluciju, u smeru čisto konstruktivno-socijalnom; mesto toga, oni su se stavili na puko stanovište principijelnosti usko političke demokratije, A паpustili sa narodni imperativ — ekonomsku borbu, umesto nacijonalne. Tim je ta inteligencija osudila volju narodnu, koja traži pre svega alirmiranje socijalno, Stoga, tražeći nov društveni tip, često, gotovo uvek, ta ista inteligencija ne razume klasne pokrete masa; kako onih radničkih tako i zemljoradničkih; njoj su te političke struje nesamo nesimpatične nego čak i destruktivno-anacijonalne, Tako, u stvari, inteligencija ne ume da prodre u idejnu suštinu, u akcijski plan, u motive narodnih slojeva, Pojam klasnosti, ma bio on i marksistički, nije pojam asocijalan, i samim tim anacijonalan, On je imperativ socijološke istine, da je društvo sinteza heterogenih elemenata: jedni su za socijalnu akciju, i to argumentišu mehanizmom vlastitog života; drugi su za društvenu neakciju, i nju alirmišu spoznajnom voljom vlasti i sile, Nastaje pitanje, ko je pravi deo naroda, — prvi, ili drugi? Sigurno, oni prvi, Mi to, eliminirajući sva etička prava, numerički tvrdimo, Pa, ako se taj ogromni deo, naprimer zemljoradnici, klasno organizuje, zar to ne znači sintezu socijalnog vrenja sa nacijonalnim vrenjem? Jer, klasnost ne obeležava političku, i samo tu, premoć. To je, doduše, Marks, u formi radničke diktature, pokušao da ostvari; ali, danas se je pokazalo, da je klasnost čisto socijalno-ekonomski fakat, Ona je apolitička, i, zato, socijalno-politička; ona nije momenat, kao što je diktatura, nego vremensko-ekonomska istorijska volja; ona jeste, i ostaje, dugim nizom godina vaspitana svest, da se već jednom zaradjen komad hleba i pojede,

Tek u tako formiranom društvu, 6de će se zauzimati društvenoekonomski položaji prema načinu i vrednosti socijalne produkcije, moći će se razvijati etički društveni tipovi. Sve je drugo sentimenfalna deklamacija onih, koji su radi da stvore nešto više a smeta im njihov bilo hereditarni bilo vaspitani politički transcedentalizam. Treba ići pravo ka socijalnom faktu, ka stvarnom narodnom osećanju, i neće se grešiti,

Iz ovog što rekosmo, zaključujemo dvoje: prvo, neka se inteligencija malo jače spusti u narodne redove, — držeći se one, da je lepše, i korisnije, osvojiti dve radikalske opštine nego mapisati stotinu članaka, ili osnovati pedeset gradskih klubova; i dalje, kad već inteligencija dodje u narod, volens-nolens, osetiće, da joj je potrebno revidirati svoje idejne principe. To će učiniti, besumnje, u pravcu ekonomsko-klasne borbe, da bismo mogli ostvariti veliku,

pravednu Jugoslaviju, Ona je vrhunac filozofije prakse. i Dr. Branko Čubrilović.

Демократије и престоли на Балкану.

Русија је ослободила Бугарску и организовала бугарску државу, давши Бугарима демократски Трновски Устав, на основу којега су били проведени избори посланика за прво Народно Собрање, које је позвало

112