Nova Evropa

који су досада познати, најкомпликованији, најдетаљнији, н, по томе, најтежи, аграрни проблем — проблем села. Док радничко питање не представља ни близу нешто слично по својој замршености и ло тешкоћама, а уз то има огромну израђену литературу, аграрно питање, поред своје социјалне и економске сложености, компликује се и наротито отежава, још и изузетним природним положајем земљорадње и односима. у социјалноме и економскоме свету, Одвећ би нас далеко одвело кад бисмо хтели да тачно изнесемо те особености, које су често и посве необјашњиве des прибегавања резултатима многих досадашњих аграрних анкета и аграрних статистика готово свих културних народа, — почињући од 14. века Енглеске, када се зачиње прелом између земљорадње и индустрије, па све до последњег Светскога, Рата. Мени уосталом није овде ни циљ, да улазим у та велика питања; хоћу овим само да, наговестим, колико је основа. нашега аграризма, како ју је наша Земљорадничка, Странка поставила, захтевала велик и дуг рад у народу, темељно и дуго припремање и обрађивање духова на селу за ту идеју, и, поглавито и највише, дисциплиновање оданих и свесних носилаца и поборника те идеје. Не на моментани успех, већ на темељно, систематско, свестрано изграђивање духовне средине циљао је програм и смисао наше Земљорадничке Странке, када, је она први пут ступиле у живот. Не да се утре пута, да би овај или онај постао што пре послаником или министром, а странка, да. се претвори у обичну партијску групу, која пење на, столице своје партијске конкуренте другим партијским противницима, већ да се озбиљном, научном, и у исто време духовном, организаторском акцијом спремају људи и утире пут једној великој идеји: да се потражи решење социјалним и економским несрећама што их са собож — у својим негативним резултатима — доноси данашњи капиталистички систем; и то не на једностраном развитку урбанизма. и индустријализма, и на, једностраној култури града и фабрике, која изазива сталне потресе, осиромашење и застој својих рођених села, већ на. равнотежи између града и села, индустрије и земљорадње, градске и своске културе, које ће једна другу допуњавати, и положити нову и чвршћу основу за хармоничан и свестран развитак свих позитивних страна, економскога и духовнога живота народнога. 5

Ha жалост, и моју личну и нашега сељака, ову основу и истину нису разумели многи у Земљорадничкој Странци. Нису је разумели ни најближи негдашњи пријатељи. И онда су почели са ситним незадовољетвима, неумесним ситним захтевима, ситним сплеткама и завадама. Једни су, например, захтевали, да се на челу програма, стави, да странка, сматра. династију Карађорђевића за општу народну династију, — то су били политички спекуланти из Босне. Други су били незадовољни, што је овај постао секретаром странке, или уредником листа, а не онај. Трећи су захтевали да страначки лист не критикује одвише оштро данашњи економски поредак. Четвртима се није свиђао одвећ радикалан (социјалан) програм странкин. Итд. Разуме се да су ситна незадовољства и замерке брзо пашли и ситне помагаче, једномишљенике, и другаре; у странку су се стали пробијали у прве редове сви они који су били у стању да упропасте основну идеју странкину, сви они који су били жељни брзог личног политичког успеха, речју сви они који немају ничега, заједничкога с великом основом нашега аграризма, штавише који те основе п не познају, и који су непо-

213