Nova Evropa

Неуспех Земљорадничке Странке.

Кад је у 1919 години кренута Земљорадничка, Странка. у Србији, било је људи који су јој, наравно из страначких разлога, одмах одрекли сваки значај. Неко јој је чак предсказивао, да ће се раширити од Велике Плаче (село где је држан оснивачки збор) чак, вели, до Осипаонице (село, удаљено од Велике Плане на 20 км). Први избори, који су затим дошли, демантовали су ове злогуке пророке, и изнели су странку на једну висину којој су многи противници завидели. Она се појавила у Окупштини четврта по броју посланика.

Овако велик и неочекиван успех приписивали су пријатељи странкини, у првом реду, огромном незадовољетву које се на селу српском појавило непосредно иза ослобођења земље; затим, погрешкама влада које су се брзо једна за другом ређале, а које су све подједнако биле равнодушне према опљачканом и осиротелом селу; и најзад, програму странкину, који је захватио дубоко у проблеме села, управо у оно што тишти свакога раднога човека на селу, и што инетинктивно осећа сваки сељак, ма и најобичније сељачке памети. (О овом потоњем разлогу, нека ми је допуштено рећи коју реч више.

Наша јавност нема тачне представе о земљорадничким странкама. (Она све земљорадничке странке замишља као групе које имају да. бране интерес сељака, а. сам тај интерес увек им се приказује: у високим царинама па туђе земљорадничке продукте, у ниским превозним тарифама, малим порезама, итд. Доиста, старије земљорадничке странке (чешка, мађарска, немачка) у томе су поглавито гледале своју улогу. Једина странка. која се у томе разликује од старијих својих другарица била је бугарска земљорадничка, странка, која је покушала да да ширу основицу своме постанку и покрету, али која још увек није захватила у праву суштину питања и у дубине социјалнога и економскога села. Наша земљорадничка странка, била је прва у свету која је узела село са социјолошке стране, и то не психолошку или демографску страну села, него чисту и строго објективистичку социјолошку основу; узела, село онако какво је, људе у њему онакве какви су, привреду његову онакву каква, је, рађања и умирања, у њему, 060лести, женидбе, станове, храну, наставу, забаве — све онакве и онако како се то данас види и запажа на селу. Из тога објективистички скупљенога. материјала, наша Земљорадничка Странка створила је свој поглед на. село, своје уверење у оно што на селу ваља, и што пе ваља, а из тога поглода. ни уверења извела. је, наравно у збијеној форми, свој програм, који је имао да се поступно извршује.

Српска Земљорадничка Странка, дакле, дала је тачну и строгу научну подлогу нашем аграризму, слично ономе како је Марке, у своје време, мислио да је нашао и дао подлогу модерноме, научноме, социјализму.

Тај посао није био лак, јер је материјала у књижевности и тада било, а и сада, је, посве мало. Ваљало је да готово све човек сам лично прикупља, сређује, проучава, и закључке изводи. Тај посао је тек У првој фази својој завршен. Предстоји тек онај главни, велики, и сушта ствени посао, који се има отпочети, терати, проучавати, синтетисати, и формулисати. Ваља нагласити, да је од свих социјалних проблема,

212