Nova Evropa

sam. Ali i uza sve vrline nije svako zvan ni sposoban da bude prehodnikom. Jer već odmah na prvom. koraku sudara se sa pitanjem izbora pravca, sa raskršćem kuda, sa merenjem što i kako da se čini. Polje je privatne inicijative tako golemo, koliko je duboka cela kultura, i koliko je široka cela civilizacija, Izbor pravaca početaka zavisi direktno od raspoloživa rasporeda, koji kao teoretska mogućnost stoji nekome pred očima, bilo po iskustvu, bilo po učenju ili nekom znanju, a zavisi dalje od opće ili lokalne potrebe pojedinih pravaca koji baš odgovaraju traženju onog anonimnog. Dakle kod pifanja: šta i kako da se čini, — raširuje se pitanje upravo ovako: što se inače i na drugim mestima a kod ovakovih ili sličnih mogućnosti i odnošaja činilo, što se uopće može da čini, što je prvobitno a što dolazi tek posle, — baš kao kad hoće da se zida kuća, te u prvi mah, kraj sve potrebne impresije cele i gotove zgrade, mora da bude odTučno, kakve se kuće inače zidale i zidaju u ovakovim i sličnim slučajevima, i kako su polagani temelji, a razume se da kuća ima mnogo i drugih delova, iste važnosti za celokupnost kao i temelji, samo što ti drugi delovi dolaze posle na red, mogu uopće tek posle da se izvedu, i tek posle imaju smisla —; a kada je čista ta teoretska strana, onda ima da se praktično reši, kako baš na tome terenu, i odgovarajući njegovu sastavu i ostalim okolnostima, a sve u vezi sa celim postavljenim planom, kako da se počne? To je dabogme poznato, ali kao što je kod svih prostih istina i ovde je usled lakog uvidjanja razvijena opasnost brzog zaboravljanja, Razlika izmedju činilaca i graditelja ne može da zadaje brige, jer je odnošaj prost i jednostavan: јеdno.je radenik ili gradja, a drugi to upotrebljuje i slaže. Ovde ne može da bude zamršaja, niti nejasnoće, i teškoća nije preimućstveno na radti činilaca, ili u nekoj koristi gradjevinskog materijala, — ta se uspešnost meri drugačijim, običnijim načinima, Ma da i tu ima mnogo novih metoda.

Začetnici privatne inicijative ne mogu se vrbovati iz poznate prosečnosti, oni u običnost i svakodnevnost ne spadaju nikada. Bar prema našem pojimanju i prema onome kako je kod nas. Vodja mora biti izbranik, Loše je odabiranje gde je bezbroj malih početaka, tako da do izbora najboljega dolazi takoreći preko bregova neuspeha i gubitaka, preko polja kulturnih leševa. Odabiranje vodje mora da se obavi na sasvim drugi način. Biti vodjom to je, pre svega, i talenat i učenje. Fo se daje razraditi nadugačko,i naširoko; ali je stvar ukratko pogđodjena u glavu kad se kaže: i darovitost, i škola. To se samo »kod kuće« ne može da zbude: ako talenta i ima, i može da bude, kod kuće rodjen i urodjen, izučiti se, okušati se, razviti se može samo kod prilika stranih, Domaća: su uporedjenja uvek, donosila štetu, Šta mi imamo. objektivno od toga ako neki članovi jedne rodbine medjusobno o sebi dobro misle? Tvrdoća uslova za razvijanje je najbolja mogućnost razvijanja, Zato škola vredi samo izvan. nas. Dakle kraj sve genijalnosti, ili ako to izgleda mnogo a ono kraj sve darovitosti po krvi, mora u tudjini da se stekne i zadobije stalnost i elastičnost konstrukcije, Vodja privatne inicijative je retka i skupocena stvar,

204