Nova Evropa

Pogledajte samo malo oko sebe, pa ćete to brzo uvideti, 1 sada, kađa bi se odabrani po urodjenim sposobnostima, a školovani na strani u jakim, civilizovanim i kulturnim sredinama, vratili k nama, tek ;e unda mofđuće da se govori o odabiranju domaćem, t j, izbor ima da se zbude izmedju spremljenih i pripravljenih,

_ Možda je jedna od glavnih i najačih osobina vodje privatne inicijative kod nas njegove stalne, neprekidne, životne veze sa kulturnim i civilizovanim svetom spolja, Ja sam dugo vreme mislio, da prve vodje privaine inicijative kod nas moraju uopće biti strani neki a visoko kulturni ljudi, prijatelji, poznanici, iz Amerike, Engleske, Francuske, Nemačke, itd, A tek posle jednog veka da bismo mi sami došli na red, Najposle je i to poznato, da smo mi, dosada bar, u nekom kulturnom kretanju bili masa periferna, pretežno pasivna, kamo su valovi pokreta stizali uvek spolja, uvek docne, i uvek posredno, i kadбод је пазе talasanje kulturno uzelo maha značilo je da je pao u našu mrtvu i tromu sredinu došljak i putnik odnekud, bilo čist tudjinac ili neki zaboravljeni naš. Možda bi se lako desilo, da kulturni stranci vode stalne i izmenične perijode naše privatne inicijative, kad mi ne bismo imali neku čisto odbojnu osobinu prema pomagačima da kronično ne patimo od uobraženja o nekoj našoj moći i snazi [što uostalom, sa svakom inferijornom kulturom ide naporedo), te da mi uopće još uvek nismo polovična, nedovršena, nedopečena bića na svetu, rastegnuti izmedju krajnje prostote i najvišeg duha, takoreći ni na nebu ni na zemlji, Zato primera o došljacima medju nama i nema mnogo, zato su razočaranja naših gostiju česta, Dakle, vodja privatne inicijative kod nas, bilo koje, morao bi da bude eksponentom jednoga postojećeg kretanja izvan nas, Ma da to izgleda paradoksno, ali moć i snađa nisu kod nas kod kuće, Jer, i kraj najboljih namera i želja, mi spadamo još u kategoriju uništača kulture,

Sve u svemu: vodjenje privatne inicijative Je teška i krupna stvar, Pre nego što neko, inficiran lektirom spolja ili potaknut dobrodušnošću iznutra, napravi tek nekakav barjak od papira sa geslom tamo ili ovamo, pre nego što se počnu činiti ona luda naša talasanja, gde se snage prosto drobe, lome, razbijaju i uništavaju, pre nego što možemo ozbiljno očekivati koristi od kulturnih pokreta kod nas, treba da smo načisto s time, da činiocem i gradjom može biti svako, čak i najgori, ali da, — kolikogod tu možemo da budemo širokogrudi i popustljivi, kolikogod nam je na kraju krajeva svejedno ko s nama ili bliže ili dalje uz nas radi, — nije i ne može biti svejedno ko nas vodi, i ko bira pravac vodjenja, ko čini plan zgrade, koja treba s našom pomoću da se zida, ko odredjuje mesto i temelje onda gde će da se počne. Odabiranje, selekcijoniranje najboljih, to je jedmo sredstvo koje može da uništii da zauvek razgoni svakodnevni kaosi zbrku, ali odabiranje objektivno, realno, tvrdo, pripremljeno, i svesno.

Ne pokrenuti nego ni krenuti se ne možemo dok u tom pogledu nismo načisto. Jer je apsurdno ići za nesposobnima, makako da su lepi simvoli istaknuti na mofku; a i opasno je okretati se u malim vrtlozima, što ih ambicijozne i skroz nerazjašnjene ličnosti čas ovde

205