Nova Evropa

Сетимо се само како је било. По касапницама се продавало људско месо и јела се вемља! Тако је тамо гладовало 87 милијона, душа. А шта, је учинило цело човечанство из свих пет делова, света: Хранило је пеколико милијона душа, отприлике онолико колико је хранила и држава, руска. А три четвртине од оних 37 милијона, што је гладовало, остављено је, заборављено, напуштено само себи, — да цркава. И добра је половина, поцркала од глади и болести, нестале су читаве вароши и села са кугле земаљске, трава, је покрила некадашње друмове. Па, ипак је остало још живих људи као чудом спасених. Можда су траву пасли и дрво глодали, али их је остало, на десетине милијона. Тај очајни остатак добио је од руске државе семена. за сејање, и ноктима је орао земљу. Усев је понео, али и омануо. Наде су пропале. Поновила се свирепа. зима, од године 1921 на 1922, пи земља неће моћи да прими онолико колико ће у њу морати да, легне.

Када се овако нешто велико и ужасно догађа у свету, онда има два, становишта. Једно је: повући кордон око терена глади, начичкати га "пушкама и митраљезама, па чекати све дотле докле се и нешто живо још тамо миче; а када све престане, онда отворити кордон, преорати земљу, и заборавити. Тако су радили руски цареви. Друго је становиште: помоћи! Човечанство је хтело да помогне, и трудило се у томе правцу. Али без пунога успеха до сада. Много је људи давало, али се мало дало. Од седам гладних нахрањен је био само по један. Помоћ је била мала и ситна зато што је тек један делић човечанства суделовао при томе, а један огроман, јачи

богатији, део несамо да није суделовао него је ометао и заустављао помоћ. Имаде целих држава, културних и великих, чак словенских држава, које су на позив за помоћ гладнима у Русији одговориле брутално: не дам, нека умиру!... Без правога се успеха трудило човечанство досада и зато, што је стварно помоћи значило: у основи створити могућности да се ти сироти људи сами хране, бар уколико то моментано иде, да сеју и ору, да се земља њихова економски обнови, да се осигура и 0623беди бар за будуће. Значило је, дакле, дати им семена, дати им земљорадничких справа, дати им људске и сточне снаге за-прво време, и тако их спасавати. То није учињено. Обнављати бољшевичку Русију, — рекао је један Југословен у Београду, — то никада; ми смо род са руском царевином! Велике организације западног пролетаријата, — које су некако претерано и одвише самосвесно узеле на себе помоћ гладнима, као да се то никога другога на свету несме да тиче — оне су додуше обновиле неке фабрике салуна, клинова, или ставиле у ред млинове, и испослале четице радника онамо. Али где ће фабрички радник да помогне сељажу, западни пролетевр источноме фаталистиз Амерички фармери обећали су тракторе и парне машине за земљорадњу; остали разни велики интерпапцијонални и надијонални комитети давали су што су могли, и углавном подизали у вис заставу пропаганде. Али до економске обнове Русије пије дошло. И ето ствари у свој наготи просте и јасне: од седам гладних нахрањен је по један, а на рал земље бачено је једва по шака, семена! — И зар је онда, чудо да се, баш као и пре, и све више, шире на, терену глади болештине, углавном заразне: тиф, колера, и куга. Болнице су упропаштене и запуштене, санитетских средстава и персонала нема, нема, лекова, цепива, завоја. Глад и болест се удружиле, те убијају споразумно и сложно. Помоћ гладнима, ни:е ни могла да, има, успеха, јер храна и, лечење

207