Nova Evropa

нису ишли заједно, јер ни хранв ни лечења није било ни приближно довољно, а може да се са свом снгурношћу тврди н за данас н за будуће, да су овде хлеб н лек једно н исто!

Шта, емо, међутим, ми урадили да помогнемо Русији...

Навршила се година дана наше акције за. помоћ гладнима у Русији, наше акције југословенске. Морамо одмах признати, да нас није пратио уснох. Одајући признање свима снагама, које су кроз то време у акцији колико су могле суделовале, морамо да кажемо, да нас је стид и срамота, како _смо се у овој ствари као једно сито, многобројно, и богато друштво понели. Без обзира на разноврсне узроке и изговоре за неуспех, без обзира. нато да ће се наша акција свом снагом наставити н водити даље без страха пред сметњама, без обзира и нато да су у току времена, настали H нови и још светлији видици за акцију у Русији, те да је словенски н човечанеки покрет наш изнад магловитих илузија, — (без обзира на све то ми констатујемо отворено, да је Југославија остала у овој акљији засада на задњем месту културног врестања држава ннарода, чак иза Румуније, Бугарске, и Грчке. Целокупни напор наш, по целој земљи, скупио је за прву годину рада 32 гладне У Русији једва бедних три милијона динара, што је тек по једна жалосно, круна од главе житеља целе наше државе!

Ми познајемо главнога противника наше акције за гладне у Русији. То је онај мрачни дух, смисао, елеменат, који је заразио и покварио наше друштво, и који, преобучен ни накринкан, лукаво сакривен, али брутално присутан свагде, влада данас у овој држави. Сваки па и најмањи покретић надп, ако је HONG чист, племенит, идеалан, судара се с тим огромним и црним божанством себичлука, зауставља, се, обара, н гази. Све кризе наше, од скупштине и Министарског Савета па до последњег царинског гнезда, само су последице страшнога насиља што га провокаторски н без прекида. н све више врши тај бахати, силовити, победнички, нацијонални, хришћански, капиталистички, црни анђео. Ми га познајемо добро, тога главног противника нашега, сударили смо се одмах на првом кораку с њиме, 060рили смо се годину дана, нисмо га победили, н нећемо се престати борити с њим.... ~

Али да почнемо илустрацију одозго. Влада наша, тај »демократски« режим, који је донео и »приличан« демократски устав, одредила је и решила. — након дужег нећкања и предомишљања — да ће дати помоћ за акцију за гладне у Русији, — говорило се и писало о неких шест милијона. динара. Има томе већ скоро годину дана. Досада влада није дала ни паре. Замислите човека, обичног ћифту, који не одржи реч, како се такав човек зове Hi куда треба да се сакријез А ипак је сушта. истина: влада је решила да ће дати шест милијона, за милијоне Словена који умиру од глади, решила, је и није дала ништа, ма да ти милијони и данас умиру. Може неко да каже: кризе су ту, није било новца, и т. д. Може неко ни да верује у то, и да се гради слеп и глув само да то може да верује, да тражи неки излаз ив срамоте н бруке. Али је иста наша влада, отворено и завијено, како кад, чинила и сама велике сметње акцији, те несамо да није дала оно што је сама обећала него је хотимице заустављала све што су други давали и радили, обарала, задржавала, кочила. То је друго нешто него само не-

208