Nova Evropa

мати новаца па, не моћи испунити задану реч! Није ни сада, након што се наш Господин Министар Спољних Послова руковао и пољубио у Лозани са, делегатом совјетске Русије и вратио у Београд, настао преокрет у погледу односа наших према Русији. И оно обећање, и ови пољупци, требали су да збришу жиг срама ударен на чело нашој земљи дивљачком изјавом нашег изасланика у Женеви, кад је оно Др. Нанзен позивао запањене представнике Европе да помогну гладној Русији, пртајући пред њиховим очима живим бојама шта се тамо дешава. Изјавом коју смо горе цитирали: нека умру! Али оној срамоти додата, је нова срамота, услед неискупљене речи. Ћутала. је на. све то и цела наша Народна, Скупштина, од три стотине вођа народа нико није уста отворио, и нико није поцрвенио од стида... Ћутала, је, што је још црње и горе, наша, омладина, на, то богомрско изазивање, ћутали су и сви фрамазони и сви попови, ћутали су сви универзитети и сви уметници и песници наши. Ах, али чему та. жалосна, набрајања свега, тога, што је тако добро познато, и што се свесно таји. Ако је довољно образложена идентификација. владе и друштва, онда произилази само од себе да. се друштво понело баш као и влада. Опоредно је и досадно разглабати изговоре и макинадије, износити жалосне комедије племенске суревљивости, свађице и борбице групица о идеолошке чистине рада не помоћи гладнима у Русији. На страну с тим! Ево поразних и страшних факата: богата, Војводина, житница. рода југословенскога, није дала за гладну Русију ни зрнцета! У Хрватској и Славонији, два највећа и најача економска, савеза наша, Хрватско Господарско Друштво и Савез Српских Земљорадничких Задруга, нису дали за гладне у Русији ништа осим добрих савета! Од тристопедесет загребачких и љубљанских банака, и индустријских подузећа те велетрговина, нити једна није за гладне у Русији дала ни филира!“) И тако редом, цели сталежи, целе организације, целе покрајине, сви милијони Југословена, нису учинили нити дали ништа! Ствар је невероватна, страшна, поразно страшна! Нигде се није тражила и искала. жртва и мука, одузимање, порез, давање по распореду, него се тражила и искала милост, мрвице са стола, оно што се пресипа,-што свако може. Јер споро се и тешко буди наше друштво кад треба да се одазове на, вапај за, помоћ. Брзо се умори и лако се засити од осећаја, самилости! Меки на, страдање када. се наше коже тиче, радије окрећемо главе и извлачимо се него да погледамо истинама у очи. Па ипак, ко би од нас пристао нато да, призна да, је сурова, дивља, себична животиња, која живи само за себе, ко има храбрости да јавним признањем пљунпе као Јуда издајник на мученога Христа% ... Нико неће да иступи и да каже, него сви ђуте, нако су сви пљунули и наругали се као Јуда Христу, јер док су они били сити, други су умирали од глади. То може да учини и изведе само мрачни, капиталистички, себични дух, смисао, елеменат, који данас Југославијом влада. Он влада и у радничким одборима нашим, јер како знам, например, раднички одбор једног великог центра нашег за помоћ гладнима,

") Сад чујемо да су се све загребачке банке скупиле и удружиле, да — на иницијативу председништва Савеза новчаних завода и неких зланова, »Одбора за помоћ гладнима у Русији« —, након мучног и дуготрајног порађања, вотирају удружене досад један милијон круна за милијоне гладне руске браће!...

209