Nova Evropa

по неком идеолошком пропису а без везе са реалношћу. Бољи су увек чисти рачуни него мутне љубави! Зашто да једанпут не будемо позитивни! Ми не верујемо у развоје које неко изумева. По томе би се свака народна група могла, стално да развија по вољи и куда хоће, јер у свакој такој групи има нека усхићена, мањина која развоју тежи. За, развој су потребне реалне основе и реални услови; тек када то постоји онда су и тежње на месту. А ми имамо само тежње, и то још расцепкане и чисто супротне! Налокон, наша егзистенција, интегрално сједињена, федерисана, или раздељена, на народне атоме, у врло многоме је — да не кажемо претежно — само последица, стања, светског изван нас, света који за нас мари или не мари, који нам жели добра или зла. Много је наше судбине у рукама туђим и у рукама. опаким. Много зато треба, мудрости да се уопће одржимо и да испливамо на, крај. Зато у нашем егојизму заиста има, неке дубоке светиње!...

Идући непрестано тим стопама долази се сасвим природно до идеје, да је све ово од 1914 године до данас само један ружан сан: да је Аустроугарска пропала само као у неком четвртом чину једне скроз дидактичне драме, али да у петом чину Аустроугарска може оживети, устати, и поново заблистати. Као добра мати која је непослушној и лудој деци својој хтела. да. даде једну озбиљну лекцију. И то није шала! Јер ето, за интернацијоналне односе (саобраћај, сигурност, ред, поште, H T. M.) била, је та Аустроугарска већа вредност од неуређених конгломерата што су иза распада њена настали. Осим тога, Аустроугарска, је била учитељицом свих дивљачких народића у своме окриљу. Ако неко и не може да разуме или да, се одушеви за просветилачку улогу Аустроугарске, мора признати да је она чинила огромне напоре у смислу побољшања. материјалне културе својих народа, у погледу цеста, школа, болница, касарна, фабрика, вароши, и т. д. Увек се тврди, да смо ми то плаћали нашим парама. Па ето, данас бар има пара, (једна, једина, загребачка банка завршује своју годишњу биланцу са, прометом од округло 180 милијарди!), па шта, се гради, шта се ствара, шта, се диже Значи, да је Аустроугарска. давала иницијативу, а то бар једнако вреди колико и наш кулук! Нод бомбастичним титулама слободе и уједињења ми смо проживели једну тешку илузију. Треба. да се пробудимо. Како св може у ропству живети 800 година. па након тих 800 година одједанпут бити слободанз Можда би та нова Аустроугарска била, сада и блажа, лешша, моралнија, већ сама по себи, јер и она је извукла великих батина. А ту је и контрола Савеза Народа!... Тражећи спаса, из каоса, који прети да нас прождере ми — овим током идеја — логично долазимо до резоновања како се горе износи. Многима, је доста обећавања, и чекања, док идемо стално низбрдице. И они почињу мислити реално, на горњи начин. Нека чују то који треба. да, чују!

Довде смо укратко маркирали идеје у којима превлађује линија назатка, боја умора, призвук срозавања, са досадом. Али су то главне идеје решења изласка из каоса! Порађају се свом брзином питања: прво, колико је следбеника. и носилаца тих идеја; затим: јесу ли то готове, довршене идеје, које као масе енергија рију бујицама, или су то ипак тек прелазна стања, и осећања, која прате опћи назадак, досаду, умор, лудост; затим: има ли и идеја ревално-позитивних а оптимистичких“ Је ли прописан пут културно-политичких ослобођења и уједињења, и је ли наш случај у

285