Nova Evropa

u kući, da pouči i ostale naše drugarice i sestre, nego da će nas i odsad obilaziti samo neka krupna gospoda — kad se bude glasalo...

— Da, razmišljao sam — zlato, posejano zlato po našim pitomim prevojima i divnim poljima, zlato, koje ne treba izvlačiti iz tvrde i misterijozne utrobe zemljine u znoju i strahu od opasnosti, već koje treba samo pribirati i sa zadovoljstvom čistiti; zlato, za čije pribiranje i glačanje treba samo zasukati rukave, pa i oznojiti se nešto...

U tim mislima stigli smo neprimetno na »željezničku stanicu«: jednu skretnicu i neku malu stražaru, Prišao sam grupi koja je ranije prispela, i čuo sam poslednju misao njihove diskusije: »Nije teško preporoditi naš divni i sposobni svet! Ali, treba imati ljude za taj posao, imati srca i pameti za laj posao.,.,.«

Neka bi se u dobri čas razvijao naš Ženski Pokret, daleko od palata nalik na kasarne, daleko od fraza, nadmudrivanja, i doskočica, daleko od trke za velikim džepom, daleko od velikih toaleta i odovaranja, daleko čak u Velikom Selu, u našem selu koje je veliko, jer krije u sebi zlato neocenjive vrednosti! Prosvetom Ženskog PoLkreta oslobodiće se kulturne i društvene snage koje predstavljaju 55% naše celokupne narodne enerdije, Oslobodjene energije uče-

stvovaće u stvaranju kulture, naše kulture, — one će tek stvori našu kulturu. A onda će se tek videti vrednost naše žene, pa će doćii njeno — pravo, koje će svi rado priznati, jer će ga morati pri-

znati, Onda će biti glavno i kod nas ono što nam danas nije бјаупо, i što skoro kao i nema u nas vrednosti: sreća i zadovoljstvo društva, i sloboda i kultura čoveka, — Utopija? — Da. Ali je ona stvorila sve, pa i našu Misao! Neka žive i ne malakšu naši »utopisti« iz Ženskog Pokreta, pa će doći vreme, da se i sadašnji anti-utopisti tiskaju u njihove redove moleći ih da ih prime radi ostvarivanja —- utopije!...

Рт. Сб. К.

Економски преглед.

Наше прилике у погледу осигурања.

Пословима око осигуравања почело се код нас нешто живље бавити тек у последње време. Заправо, последњи је час да и ми узмемо учешћа у одређивању праве оријентације за развитак тако важне гране народног господарства. Посао је тежак, јер се не ради о иницијативи за побољшање доброг, већ о напору да се по могућности поправи или изазове коректура досадашњег дејства државне управе, посве десорганизована, без познавања и предмета и властитих прилика. Треба одмах да споменемо, да осигуравајуће прилике зависе свагда највише од регулативних мера државе и од њене осигуравајуће политике уопште, Где је привредан живот знатно развијен,и где су поједине стручне гране већ популаризоване и боље обрађене, ту ће те мере бити изазване више утицајем одоздо; а где тога нема, као код нас, дужност је државе утолико већа. Осигуратељ, у којојгод форми наступао, иде за неком добити; пита се стога: ко је он, колика. треба да буде та добит, и куда ће он с њом; даље: како он управља

434