Nova Evropa

чајева, да су друштва, уз концесију за. своју инострану фирму, основала, и ново друштво под домаћим именом!

Страна. друштва, која су пре Рата код нас радила, нашла су се по уједињењу под секвестром, којему су желела свакако избећи, већ ради слободног располагања имовином, а онда и ради пропадања самог посла. У оно време било је код нас изврсних интервенцијониста, стручњака, за нацијонализацију, и све је текло невероватном лакоћом под именом: »процес апсорпције туђинштине«, или »треба прикаламнти на, постојеће чоконе туђег порекла! и туђе суштине своје домаће младице«, и томе слично. Некоја. друштва нашла су и погоднији пут: увукла су се у које мало домаће предузеће, такорећи приженила, се, прогутала га, н под његовим именом терају сада даље свој посао. У тим случајевима, изгубили смо н оно домаће, самостално, што смо имали. Негде помогоше и наше домаће банке, ради »старих добрих пословних веза«. А бивало је чак и једноставног превода стране фирме на наш језик. Јер код нас све иде. У најновије време, намештају се, крај свих друштава, још и посредници за, осигурање (»маклери«), дакако опет иностранци; они се баве посредовањем осигурања и реосигурања за овоземна концесијонирана друштва, а за иноземна »само уколико то у крепости стојећи закон и наредбе допуштају«. (Све када би наш осигуравајући промет био потпуно сређен, и под строго-стручним државним надзором, ни онда нам овакови посредници не би били симпатични: а поготово данас, када их нико не може спречити у недозвољеном склапању осигуравања, за рачун иноземства, чак ни државе са најодличнијим осигуравајућим законским уредбама. (О помоћу овакових маклера отворен је лут к нама и оним страним друштвима која још нису тражила концесије, те па овако јефтин начин окушавају терен. Штета од свега тога непроцењива. је, и док се допушта, значи да се на надлежном месту не води о њој рачуна.

У осигуравање теку силне готовине. Мако је то имовина домаћих осигураника, данас њом располаже већином иностранац, јер он њом управља. Реосигурања дају страна, и нацијонализирана друштва својим матицама У иностранетву — (а многа су зато и основана) —, те када се код нас најивчине Teme, Ma, je у којем друштву само 40% странога, ангажмана, онн и не знају како ту, са реосигурањем, одилази напоље и даљњих 50%. Крај тога, ваља установити, да ми код оснивања овакових друштава, не добијамо стварно ни колико нам иначе инострано суделовање доноси у привреди, јер ту није страни капитал ни улазио у земљу да покрије свој део већ је зато једноставно употребљена, досадашња вредност посла, дакле углавном опет имовина наших осигураника. Код надијонализација друштава из 8емаља са бољом валутом, губимо још и на сигурности: док нам је раније инострано друштво за преузете обвезе носило јамство са свим својим резервама, од нацијонализације наовамо стојимо пред посве новом институцијом, без икакових резерва или са минималним резервама.

Да дамо могућност бар за приближно поређење у погледу схватања осигуравајућих питања, навешћемо један пример, како се у иностранству о овоме мисли. У Немачкој, например, јавио се већ више пута покрет 8 опште подржављење осигуравајућег посла, и као један од разлога противу тога истиче се, како Немци у постојећим приликама налазе по целом свету својих друштава, код којих могу у свако доба, гдегод били, осигурати своју имовину, што не би било више могуће у случају подржављења ове

436