Nova Evropa

струке, јер би се тад морали обраћати иностранцу и тиме одузимати капитал свом народном господарству. Ту се дакле рачуна и с оним малим процентом који би се у иностранству дало иностранцу, док се код нас догађа, и не ретко, да у такову отуђивању народне имовине, а у својој властитој земљи, суделује и сама држава, дајући путем разних надлештава, и своја осигурања, баш страним друштвима, И баш ове прилике — припуштање претежног броја иностранаца, па у моментима и фаворизирање њих — нису дале домаћој струци могућност да, се јаче организује, те је и она упућена, још увек само на иностраног реосигуратеља, нако је ту — на срећу — велика, разлика између тога да ли се, под добрим уветима, даје напоље само оно што захтева сигурност посла и опрезна управа, или се само једноставно пребадује преко границе. Зато је страним реосигуравајућим консернима непосредан и добро маскиран посао повољнији од преузимања, реосигурања, домаћих осигуратеља, и они га. форсирају, будући да би им оснивање домаћих институција, које би преузимале и по могућности у земљи задржавале реосигурање, било на, штету, те настоје гдегод могу да га, омету.

Данас влада код нас у послу осигуравања дивља, утакмица. Тај посао,

нако сам по себи није толико уносан, посредује при сакупљању великих

капитала, који су добрим делом везани на дуже рокове. Иностранетво, поименце оно у суседству, треба динарских потраживања за набавку господарских продуката, а како је осигуравање свакако најкраћи те услед тога и најефтинији начин којим ће данас, у време свеопште новчане кризе, доћи до потраживања, изван својих граница, разумљиво је што се њиме служи У издашној мери да би дошло до свога циља, Како ћемо касније разложити, осигуравајућа премија не може, под истим приликама, бити ни скупља, ни јефтинија него што је одреди тачан рачун овигуравајуће технике; ако се дакле под истим приликама, понуди јефтинија, премија, само ради утакмице, посао није исправан, утакмица, није солидна, — у том случају осигуравање престаје бити циљем, оно постаје средством 88, неку другу сврху. Губици што их услед овога има да сноси наше народно господарство веома су знажни. У првом реду, отуђују се велики калитали властитој привреди. Један део тих капитала излази у иностранство у вредностима или у роби: однесе ли га, иноземство у вредностима, 'нудиће их вани, те ће нашом властитом HMOвином, даном му на управљање, неповољно утицати на, куре нашег новца; однесе ли га у роби, отуђује нам, и опет нашом властитом имовином, продукте за које смо могли примати иностраних вредности и са њима наступати као потраживачи. Други део тих капитала, које је иноземство приморано оставити у земљи, настојат ће оно да. употреби у послу за који је било како везан његов интерес, те ће на, тај начин, опет нашу властиту имовину, инвестирати у које своје туземно предузеће, док би иначе у оваку сврху морало унашати к нама, своје вредности. Коначно, ако је осигуратељ узимао нижу премију него што је то захтевао преузети ризик, моћи ће, у редовном току наступа првузетих обавеза, удовољити само деломично, тојест у границама, примљених премија, док за остали део преузете обавезе нема, покрића. Наступи ли потреба, извршења обавезе у исто време у већој мери — а то се нв може никада ни предвидети ни избећи —, он неће моћи уопште удовољити, будући да ради прениске премијв није могао покривати ни редовне потребе а, камоли да је за, такав случај могао спремити резерва;

437