Nova Evropa

Претходне одредбе за припрему аграрне реформе (од 25. фебруара, 1919) имале су да буду основа на коју је требало поставити цијелу аграрну реформу. Претходне одредбе проглашују ликвидовање кметских и колонатских односа а, навјештају разднобу великих посједа преко максимума, који је већ за 5 мјесеци измијењен. Стилизација односних установа, није одредила конкретне оквире за ликвидовање тих односа, као што није "обухватила потпуно ниједнога дијела аграрног проблема. Законску централизадију замијенило је рјешавање аграрног проблема у сваком крају посебно. Наш пјелокупни аграрни проблем толико је, и у социјалном иу правном погледу, разнолик, да постоји мало не у свакој покрајини у другој форми ин под другим приликама. А економски интереси нашега, сељачкога свијета нису, с обзиром на принципе реформе и начин извођења, ни у једној покрајини једнаки. Што је дакле било природније него да се за _ сваку покрајину донесе нарочит аграрни закон. Босна, и Херцеговина, биле су прве на, реду.

Међутим, коалиција радикалско-демократска, — која је моментано имала једнаке погледе на унутрашње уређење државе и на наш народни проблем, а ни у социјалним и економским питањима није избијало никакво размимоилажење, — имала је да донесе устав. Она се одлучила, за сарадњу е Југословенском Муслиманском Организадијом, коју су тада водили муфтија Маглајлић и Др. Спахо. Преговори у том циљу имали су да осигурају влади већину, и да ријеше аграрно питање у Босни и Херцеговини. Кметско је питање формално било ликвидовано претходним одредбама, а сад је требало законом извршити 8 3. истих одредаба ријешити финансијску страну. Иза, подужих преговора дошло је до споразума: све земљиште под кметством има држава да откупи са сумом од 255 милијона. динара, и то тако, да у готову новцу плати власницима, половицу а половицу у 4% облигацијама. Власници су раздијељени у 28 категорија, према, земљарини коју плаћају за кметска, селишта, Прва категорија — Т. ј. најмањи власници кметских селишта, који плаћају до 40 К земљарине добијају за сваку круну земљарине по 1.600 круна одштете, и то у готову новцу; остале категорије, од 2—28, требале би да добију “» одштете у готову а ју државним 4% облигацијама. Ако се са сумом од 255 милијона, не би могли ликвидовати сви кметски односи по утврђеној дегресивној скали, онда ће се ликвидоване суме власницима 2—-98. категорије процентуално снизити. Окала по којој се има одштета исплаћивати пада у оваковом размјеру према, висини земљарине за кметека, селишта:

Т. категорија: земљарина с до 40 К множи се са фактором 1600

НП. » » до 100 КЕ. » >» >» » 1400 Ш. » » до 150 K. » » > » 1300 IV. » » до 200 HE. » 2: > » 1200 М. » » до 250 К. » >» » 1165 МТ » » до 300 MK. » 2» » 1130 VII. » » до 850 KR. » » » » 1095 VIII. » » до 400 MK. » MI » 1060 IX. » » до 450 EK. » ».7» » 1025 Х. » » no 500 H. » » |» » 990 XI. » » до 550 H. » JIN » 955

491