Nova Evropa

nestao ni onda kad je usled centralističkih težnja austrijske vlade Josipa П 1 dalje celo sudovanje birokratizovano, Učestvovanje lajika očuvalo se u izvesnom obliku još i dalje, »Gorskih pravda« nestaje oko godine 1790, ali patrimonijalni sudovi, koji su sudili u »causae maiores«, bili su sastavljeni od trojice učenih sudaca i dvojice lajika. Kod policijskih sudova sudio je kolegij od trojice sudaca, od kojih je samo predsednik bio izučen sudac, a dvojica prisednika bili su neporočni, razboriti muževi iz iste općine, Upravnik (Pileger) kriminalnog suda pozivao bi dva susedna upravnika, koji bi dakako bili isto tako ispitani suci, a dvojica ostalih prisednika bili su opet lajici, O delovanju tih sudova, što se naročito tiče narodnih sudaca, sudilo se, koliko znamo, vrlo povoljno. Hvale ih da su mislili samostalno, i da su često izazivali osude koje se nisu podudarale s mišljenjem učenih sudaca, Sve to navodim samo da dokažem kontinujitet lajičkog sudovanja kod Slovenaca, od kraja Srednjega Veka pa sve tamo do 1894, kad je zavedena porota za tiskovne stvari, Tek apsolutizam od 1851 ugušio je svako lajičko sudovanje u Slovenaca. Ali su vreme i razvoj prilika i ideja tražili elementarnom snagom, za celu bivšu Austriju, lajičko sudovanje, pa je godine 1869 doista obnovljena porota za tiskovne delikte, dok godina 1873 znači onda uslišanje općih težnja za lajičkim sudovanjem, U parlamentu se vodila debata o novom kazneno-pravnom postupku, a bitni deo ustrojstva sudova imala je biti porota, i to prava porota, po uzoru englesko-francuskom, Iz te debate spomenućemo tek jednu reminiscencu koja se tiče Slovenaca, Nemački vladin poslanik dr, Zaillner govorio je protiv porote, navodeći da porotinici ne mogu biti ljudi iz naroda, jer da oni stoje pod terorom narodnih masa; »ona gospoda porotnici« kazao je medju ostalim, imajući na umu dotadašnja iskustva u poroti za tiskovne poslove — »koji, primerice, u izrazu k, k, Lumpen nisu videli psovke bili su proslavljeni kao plemeniti sinovi naroda (češkog), kao požrtvovni junaci, Pitam Vas, Jesu li pod takim prilikama porotnici slobodni ?« — Unatoč tim i sličnim protivnicima, koji su se bojali otpornosti slovenskih porotnika u političkim parnicama, zavedena je porota kao lajički sud za najteže delikte, za tiskovne i političke delikte, te je tako ona slavila 23, maja o, 8, svoju pedesetgodišnjicu,

Treba istaći, da je porota u Slovenaca uhvatila dubok koren. Pravni osećaj naroda, koji hoće sam da sudeluje u sudovanju, bio je jedino za vreme najkrućeg apsolutizma za neko vreme ugušen ; ali je on Još uvek davao hrane docnijć instituciji porote, Pa i političko probudjenje narodnih masa snažilo je u narodu želju za neodvisnim političkim sudovanjem, )

Slovenačka je porota bila, a i sada je, sastavljena najvećim delom iz seljačkog staleža, pa, izgleda, da je baš zato i bila dobra, I za ostale narode bivše Austrije postojalo Je medju stručnjacima isto uverenje, pa je slavni kriminalist i psiholog Hans Gros bez okolišanja rekao, da je seljak najbolji porotnik. Istina je, da bi i kod slovenačkih seljačkih poroinika kadšto neugodno iznenadilo kakvo rešenje optuženog, ali se narod s ovakim osudama uglavnom saglašavao,

499