Nova Evropa

| | |

| | | |

evolucija, „Ako neće da podje njime, onda će neminovno, pre ili posle, nastupiti druga mogućnost; a onda se uzaman mrštimo kad dovorimo o boljševizmu, i teroru u Rusij, i o svemu ostalom što dolazi s revolucijom, Jer, quae medicamenta non sanani, ferrum sana, quae ferrum mon sanat, ignis sanat, U tom smislu, držimo, treba pokušati izvlačiti »nravoučenije« iz basne o divljim zverovima u šumi Kraljevac, kod Zagreba, Lim.

Привредна обнова Аустрије.

Има десетак месеца откако се несоцијалистичке странке аустријског народног већа, под вођством професора. Дра. Сајпела, (Зетре!), председника. највеће грађанске странке, споразумеше, те саставише један владин програм чија је основна мисао: покушати спасавање Аустрије од претеће пропасти с помоћу најодлучнијег властитог напора, те тиме задобити поверење и помоћ иноземства, да би се могла провести привредна обнова. земље. Колико се у томе успело, може се најбоље оценити из чињенице, да је пре кратког времена било могућно закључити један аустријски зајам у Лондону, који је скоро двоструко уписан, те који се сада продаје о ажијом од :/,%. Ништа не би могло, држимо, тако очигледно као ова чињеница приказати преокрет у суду нноземства у погледу будућности Аустрије.

Тајна овог успеха лежи у повраћању поверења према, Аустрији, несамо у туземетву него и у иноземству. То поверење, којега је било нестало, требало је поново стећи, и заслуга припада, канцелару Дру. Сајпелу, да је успео уверити државе Антанте н наследнике бивше Монархије 0 искреној готовости аустријског народа, да се свом снагом посвети економекој обнови земље, да осигура потребне кредите с помоћу зато одреБених државних прихода, а надзор над употребом ових остави Друштву Народа, те да на тај начин цело државно господарство тако преуреди, да омогући равнотежу између државних прихода и расхода најдаље до краја. године 1924.

Налор који је учињен уродио је већ читавим низом економских и финансијских појава, које одају очевидно побољшање економског и фина сијеког стања Аустрије. Почетак је учињен закључењем једног уну тарњег златног зајма, уз суделовање банака, а касније и приватног капитала, и уписивањем деоничке имовине нове нотне банке, у износу од 80 милијона златних круна, готово некључиво У туземетву. Унутарњи зајам омогућио је земаљској финансијској управи, да 18. новембра 1922 обустави штампање банкнота за државу, те да покрије дефицит државног господарства и мимо OBO спомоћно средство, па чак некористећи се ни остацима француског, талијанског, и чешкословачког кредита, који су JOJ међувремено у ту еврху стајали на расположењу, тако да су ови остаци остали на, случај потребе за прва три месеца године 1928. Тиме се добило драгоцена времена за проналажење кредита на рачун великога, зајма Друштва Народа и за припремање самог тог зајма, те је то

478