Nova Evropa

који саставља прорачун, већ од напредовања и способности саме привреде. У том погледу преживљује и Аустрија кризу као све остале државе, која се не може доводити у везу с повишавањем вредности новца. Она, је последицом пада, вредности новца и, услед тога, баснословног повишења цена и надница, које је тешко погодило способност аустријске индустрије за конкурисање несамо на светском тржишту него и код своје рођене куће. Међутим, ако сви знаци не варају, и ова је криза. већ прешл» свој врхунад.

Један од главних услова, да аустријско државно господарство дође у трајну равнотежу, јесте поновно оспособљење државних установа, да доносе прихода. Новим прорачуном за годину 1928 ово је постигнуто за, све, осим за најважнију и највећу државну установу, за државне жељезнице. Државне жељезнице биће изузете из склопа остале државне управе, те подвргнуте као засебно привредно тело једној нарочитој генералној дирекцији. Одлучујући моменат у њихову будућем развоју биће завођење електричног погона, да би жељезнице постале неодвисне од увоза. иноземног угља, док ће се међутим све учинити за унапређење e ције домаћег угља.

Него, није доста да. се уклони дефицит у државноме господарству; мора ишчезнути и дефицит у трговинској биланци, ако ће државна и народна привреда да се отргну за стално. И на томе је пољу друго полгође године 1922 донело већ извесне успехе, који дају лепше наде за скору будућност, утолико пре што је у првим годинама, стварања. Аустријске Републике баш пасивност трговинске биланце највише и допринела. финансијском слому и срозавању вредности аустријског новца. Од пресудне је важности дакле, да је вредност увоза, прерачуната у милијоне златних круна, од године 1921 на годину 1922, пала са 1699 на 1591, а. вредност извоза се дигла од 904 на, 1047, тако да се пасива трговинске биланце смањила за неких 251 милијон златних круна, односно отприлике за једну трећину. Од нарочите је важности утврђена. чињеница, да је главним узроком пасиве аустријске трговинске биланце потреба увоза угљена и животних намирница, јер на тај начин постаје јасно, да се трајно побољшање може постићи једино смањивањем њихова увоза. У погледу угљена, унапређена, је домаћа, продукција у години 1922 на 84 милијона тона (од 27 милијона у последњој години мира, 1918); осим тога напредује подизање електричних радова и погона. водом тако брзо, да се већ сада приштеђују знатне количине угљена. Будућа биланца за угљен, према данашњем стању ствари, исказује целокупну потребу од 14 милијона тона, док има наде да ће се домаћа продукција моћи ускоро подићи на 4 милијона тона; 8 милијона тона, колико се рачуна да ће се моћи уштедети кад буду потпуно изграђени сви погони воденом снагом, свакако је циљ који ће се моћи постићи тек у току од више година. Онда, ће још увек требати да се увезу још бар 2 милијона тона. Свакако је у години 1922 довршено већ 10 већих основа, за погон водом (сваки по 500 коњеких снага) са укупном вредношћу од 22.610 коњских снага, док је истодобно, преко деле године, рађено на 29 сличних основа од укупно 205.850 коњеких снага, а почело се градити још 8 са 88.080 коњских снага, тако да је свега било у грађењу у нети мах 47 већих основа за погон водом са укупном вредношћу од 261.490 коњских снага. Овоме треба додати још 895 мањих основа (испод

480