Nova Evropa

ности вредности и времена од стране управе, владе, и парламента; у непознавању праве штедње; у подржавању једне огромне војске са свим скопчаним неизбеживим трошковима за коње, аутомобиле, набавке, провизије, и профите; у једној нечувеној и деликтној дерачини готово свих новчаних завода, штедиона, и мењачница, који потпуно заробише и упропастише целокупну трговину; у једном облигатном господетву и лажној кићености 88огрнутој у свиле, колијере, и бутоне, да. се прекрије скоро банкротетво; те у једној непротумачивој празнини духова, века (без стварања и без садржаја.

Рећиће се, да ми сви све то знамо, а опет не разумемо; да сви ми то гледамо, а опет не видимо, кад мислимо да се ова опћа теревенка, може гонити и настављати до судњега, дана. Јер треба и видети и разумети, а истом онда, осетити, да, би се дубоко сагла глава, у заштити руменила, стида, или бледила, понижења. Јер све у све, како ће нам бити при души кад дођемо до спознаје, да. смо ми једина, држава, на свету која је у четири године живота, пронграла, огромна подавања, у злату, благу, и сваковрсној роби, што нам исплатише побеђени суседи, Немци, Аустријанци, Маџари, и ругари, и када, се упоредимо с њима од којих свако само одузимљез Или кад се сетимо да нам ни то није било доста, него да смо морали посегнути за, три зајма, да се код куће и у вањском свету — дужни и тако — још више задужимо; да заложимо своје монополе и жељезнице, и да свој државни суверенитет и своју самосталност доведемо у врло двојбено стањез... Смемо ли ту без боли осетити и у шапату изустити, да се и на ослобођену телу Југославије налази велика, мрља ропства Јесте то прекрупна. реч. Понизује поносни и млади народ, а — ипак је истинита. Погледајте наше кретање у вањској политици, како добија. не увек срећне напутке и мигове на узмак,

и како се по некој команди и по неким надпрегледбама врше код нас оружања.

А свега тога понижења није требало, да нисмо показали оволику празнину, несхватање, и бвсадржајност. Морамо опет доћи к себи, да упознамо наше право стање, и загледамо границе својих снага, и својих потреба, својих слабости и својих врлина, те да, се не указујемо надувени онде где смо празни, а празнима, тамо где смојаки. Јер се зна,да нам треба вере у саме себе, и много сунца да отоплимо ове учмале душе. И опет, да нам треба само, и ништа, друго, до снаге: да добра земље и њезина богатства, понесемо и поделимо онде где се страда и гладује; до знања: да дамо законе земљи, који ће у порезу и у раздеоби сувишака, онемогућити гомилање на, једној а, цеђење на, другој страни; до вештине: да закони силе и морала буду тако постављени, да се њима натера тврдоглаве, а убеди приступачне, 0 потреби, да сваки грађанин у зноју труда свога нађе потпуну награду и задовољство у пуној спознаји о душевној лепоти рада и у стицању користи до ситости духа и тела. Тако ћемо се примаћи оној потребној садржајности и стварању. А и нужда је то, и то што пре тим боље, да. ова. бујност у природи људи и тла у добру и злу не прекипи неисцрпена, неискоришћена, и несавладана, и да нас не занесе снагом својом; јер треба знати, да су ово можда, задњи часови, који нас позивљу на мучан и потребан посао око ослобађања, у ослобођеној домовини људи и душа.

Нека, се не мисли, да је и ово лажни и пусти крик, јер ко не види видеће, ко не верује увериће св о снази духова потиштених и заведених, који