Nova Evropa

се и несвесно приближују и сљубљују, да даду снагу и поштовање јединој вери у општу дужност нације на рад по спреми и снази,и у ошште право на човечански живот. Ту су наговештања дугих, али успешних, мучних али потребних борба, да у извојштеним победама социјалне правде културна Југославија буде носилац праве и истините слободе. Можда ће се тада кадгод причати у доколици о ситним душама, које се у похлепи за за влашћу у власти удушише.

И. Колбе.

Hrvatski seljački pokret, kritički ocenjen,

Svaka ideja je produkt vremena i mesta; u različnim vremenima, i na različnim mestima, radjaju se i različne ideje, Zakon, da nema ništa novog pod suncem, ne vredi, jer iako se svakoj ideji može naći negde i nekad eventualni preteča ili jednomišljenik, ipak svaka imade i svoju specijalnu formu, koju joj nameću ono vreme i mesto u kojima je nikla, Ideja niče sa zadaćom, da se ostvari u životu; njezina životna snaga meri se po broju njezinih pristaša, i prema njihovoj moralnoj i materijalnoj energiji,

Kako ideja hrvatskog seljačkog pokreta pokazuje veliku životnu snagu, mereći je po broju njezinih pristaša i po moralnoj i materijalnoj energiji sa kojom je oni zastupaju, i kako je njoj kao i svakoj drugoj ideji glavni cilj ostvarenje u životu, to nam izgleda vredno promotriti je, sa gledišta vremena i mesta dde je nastala, izložiti njene ciljeve, pa onda pokušati odrediti njezinu životnu sposobnost i njezinu vrednost,

A) Ideolofdija pokreta,

Pri formulisanju ideje hrvatskog seljačkog pokreta mi ćemo pre зуеба dati reč njezinim ideolozima, GG. Stjepanu Radiću, Rudolfu Hercegu, i Dr, Rotkviću, Da vidimo dakle, šta kažu oni,

Kad je, i gde je, postala ideja hrvatskog seljačkog pokreta? Čim četvrti stalež {radnički) preuzima vlast u svoje ruke, i počinje preuredjivati državu i društvo samo prema svojim interesima ma samo i u jednom delu sveta — odmah se u javnom životu javlja peti stalež, koji traži još pravednije rešenje socijalnog pitanja. To je seljački stalež, koji već malo po malo svuda po svetu organizuje pokrete seljačkog naroda, Tudjinska vlast nad Hrvatima iražila je medju nama moralno slabe i beznačajne ljude, da se njima u svoje svrhe posluži na račun naroda, te ih onda nagradjivala i favorizirala, U našoj domovini, koja ima skoro 90% seljaka, delom samo sa četiri razreda pučke škole a delom analfabeta, postaju takva »gospoda« lako pravom morom na narodnom organizmu, Radićev seljački pokret i počinje dakle zapravo borbom protivu »gospode«, protivu »gospodske prevare«, »gospodske politike«, i L d..

68