Nova Evropa

dvaju saveza {veslanje i jahači), a dva su saveza u Sloveniji, t j. u Ljubljani (zimski sport) + u Turnišu (kasači),

Ovdje treba još istaći, da je gotovo čitav razvoj sporta zasluga privatne inicijative i požrtvovnosti idealnih pojedinaca. dok država nije još shvatila zamašaj sporta za naciju. Možda više nije daleko vrijeme, kad će i naše vlasti, po uzoru ostalih {naprimjer nama majbližih : Češkoslovačke, Rumunije, Madžarske, itd,), poduprijeti nastojanje sportista svim sredstvima; pouzdano je, da bi takve potlpore podigle prestiž naše države u očima stranoga svijeta, mimo koristi i blagodati koju bi donijele narodu na domu,

A. Schneller.

Развој спорта у Словенији.

Пре 15 година, било је у Словенији још врло мало спорта. Осим појединаца међу Словенцима, и чланова неких немачких и талијанских спортских клубова по разним местима наше уже, сада деломично окупиране, домовине, нисмо имали спортиста у данашњем смислу те речи. Прве озбиљне почетке спортског кретања опажамо тек око године 1910. Поред старијег љубљанског спортског клуба, који је и дотада, више друштвено него строго спортеки, неговао спорт на. води, клизање, ин тенис, јавили су се први ногометни клубови, којима су се доцније придружили специјалисти у лакој атлетици, пливању, итд. Повест словеначког спорта била је у својој развојној доби више мање повезана с повешћу ногомета. Изузети треба једино бициклистички спорт, који је почео још и пре године 1890, те лепо цвао којих десет година, а онда, након дугогодишњег мировања, године 1918, следећи импуло ногометних клубова, опет се почео развијати. И на клизање је утицао повољно ногомет, али његови почеци сижу у далеку прошлост. У најлепшем је развоју тај идеални покрет зауставио Светски Рат, који је повукао у војску све чланове, те су запоседнути сви спортски простори, и тако онемогућена свака даљња, делатност. Иза преврата нашли су се онда опет стари спортисти, и прихватили се с новом енергијом посла. Број учесника повећао се. Настале су посебне секције у клубовима, које су преузеле бригу за пропаганду својих струка. Ту треба с похвалом споменути тадашњу централу свега спорта, Спортеки Савез, под вођством Дра. Жижка, Горца, и других; он је прихватио иницијативу за целокупни спорт, и с великим жртвама почео спремати терен. О временом су се уредиле у држави централне организације, које су по локалним нижим инстанцама узимале поједине гране у своје руке. Спортски је Савез свој задатак, у најкритичнијим часовима, часно извршио, те је несумњиво да си је он за егзистенцију и нагли процват словеначког спорта стекао непроцењивих заслуга, Идеја спорта почела је добијати све више терена, и поред устрајне и пожртвовне омладине нашло се је помало и старијих људи који су ступали на чело организација, те прискочили У помоћ и саветима и средствима. Већ крајем 1920, имамо у Словенији низ спортских

клубова, који осим ногомета негују и све остале врсте спортова. Још се је

126